Zapadni Balkan dužan 112 milijardi evra

Zemlje bivše Jugoslavije „tonu u blato” finansijskog bankrota, piše danas splitska „Slobodna Dalmacija”, navodeći da je spoljna zaduženost Hrvatske, Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine premašila 112 milijardi evra.

Jugoslavija je uoči raspada stranim poveriocioma dugovala višestuko manje - 22 milijarde dolara.

Rekorderka je Hrvatska, sa 44 milijarde evra spoljnog zaduženja.

„Slobodna” navodi i jednu bitnu razliku između zaduženja nekadašnje države i njenih naslednica: jugoslovenski inostrani dug bio je potpuno državni, dok u dugovima njenih naslednica, uz državu, učestvuju i svi ostali sektori.

Tako u 44 milijarde evra hrvatskog duga na državu otpadaju svega 5,2 milijarde, ili oko 12 odsto zaduženja, dok gotovo polovinu čini dug preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija i malih privrednika, a oko 23 odsto duga napravile su banke.

Slovenci su krajem prošle godine nakupili 39 milijardi evra inostranog zaduženja, a njihovi ekonomisti ukazuju da je udeo države u tom dugu bio 34 odsto, ili 13,3 milijarde evra.

Slovenački ekonomski stručnjaci upozoravaju da se lane državni dug prema inostranstvu udvostručio i da bi, nastavi li tako da raste, Sloveniji za tri godine mogao zapretiti grčki sindrom, s padom sistema javnog finansiranja, kočenjem razvoja zbog velikog pada kreditnog rejtinga i troškova servisiranja duga.

Dok je udeo kompletnog slovenačkog spoljnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) zemlje krajem prošle godine iznosio 111,4 odsto, hrvatski čini 97,7 procenata BDP-a.

Kao kriterijum visoke zaduženosti, ali ne i prezaduženosti, uzima se dug od preko 80 odsto BDP-a i više od 220 odsto izvoza, napominje „Slobodna”, navodeći da je Hrvatska i po tom drugom kriterijumu od prošle godine u kategoriji visokozaduženih, jer joj inodug čini 273 odsto vrednosti izvoza, koji je važan kao glavni izvor prikupljanja sredstava za otplatu duga.

Prema mišljenju Zrinke Živković-Matijević, direktorke Direkcije za ekonomska istraživanja „Rajfajzen konsaltinga”, problem bivših država Jugoslavije je rast koji se temelji na domaćoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje, rezultira porastom uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem.

„Za svaku je ekonomiju pogubno kanalisanje uzetih zajmova u tekuću potrošnju da bi se finansirao rast i razvoj. Mnogo veći problem od visine spoljnog duga je usmerenost sredstava u javnu i ličnu, neproizvodnu potrošnju, umesto u investicionu, koja bi omogućila stvaranje nove dodate vrednosti i održiv rast i razvoj”, ocenila je Živković-Matijević za „Slobodnu Dalmaciju”.