Početna stranica > Novosti

Ratna sreća

Ratna sreća
17.03.2019. god.

Ka­da pri­ča­mo o čoj­stvu i ju­na­štvu srp­ske voj­ske, bi­li bi­smo gre­šni a da ne po­me­ne­mo i jed­nog od na­ših ve­li­kih ju­na­ka iz Bal­kan­skih i Ve­li­kog ra­ta ko­ji je du­go pao u za­bo­rav. To je bio ma­jor Mi­ha­i­lo – Mi­ka Il. Ma­dža­re­vić (1896–1965). Po­sle Va­ljev­ske osnov­ne ško­le i dva raz­re­da tr­go­vač­ke ško­le, po­što je od ma­le­na vo­leo voj­ne pa­ra­de i uni­for­me, upi­sao se u Pe­ša­dij­sku pod­o­fi­cir­sku ško­lu ko­ju je za­vr­šio kao naj­bo­lji pi­to­mac 21. kla­se 1910.

Zve­zdi­ce na epo­le­ta­ma uglav­nom je do­bi­jao sa­bljom u bo­je­vi­ma i to za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj hra­bro­sti i po­zna­va­nju on­da­šnje rat­ne tak­ti­ke. Iako je imao voj­nu ško­lu, zbog svo­jih ju­na­štva i na­pre­do­va­nja spa­dao je u ta­ko­zva­ne trup­ne ofi­ci­re. Ma­dža­re­vi­ća ni­su sa­mo Sr­bi od­li­ko­va­li za hra­brost, već i sa­ve­zni­ci, ta­ko da je bio vi­tez Le­gi­je ča­sti (pe­ti ste­pen) i no­si­lac bri­tan­ske Me­da­lje rat­nog kr­sta. Va­lja još po­me­nu­ti da je on, po­što je de­mo­bi­li­san, bio pro­iz­ve­den sa sa­mo 27 go­di­na, u naj­mla­đeg ma­jo­ra pe­ša­di­je. 

O nje­mu se ra­zu­mlji­vo, pri­ča­lo i zna­lo još ka­da je ob­ja­vio i svo­ja rat­na se­ća­nja iz Ve­li­kog ra­ta (1933), me­đu­tim, od svr­šet­ka Dru­gog svet­skog ra­ta on je sko­ro pot­pu­no pao u za­bo­rav, mo­žda i zbog to­ga što, iza­šav­ši iz Oflag. VI-c u Osna­bri­ku, gde je bio pre­ba­čen po svr­šet­ku April­skog ra­ta, jer ni­je že­leo da sa­ra­đu­je sa oku­pa­to­rom, ni­je hteo da se vra­ti u otadž­bi­nu zbog no­vo­na­sta­lih pri­li­ka u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, ta­ko da je umro u iz­gnan­stvu u Vi­skon­ti­nu u Ili­no­i­su, SAD. Po­či­va u por­ti ma­na­sti­ra Sve­tog Sa­ve u Li­ber­tvi­lu. 

Da­nas, ka­da se o nje­mu pri­ča, uglav­nom se go­vo­ri o nje­go­vom po­re­klu i uči­nje­nim ju­na­štvi­ma, me­đu­tim, ni­ko ne pri­ča i o či­nje­ni­ci da je on bio taj ko­ji je mo­gao da skra­ti du­ži­nu ra­to­va­nja na So­lun­sko­me fron­tu, ta­ko da bi broj iz­gi­nu­lih i ra­nje­nih na obe stra­ne bio sa­svim si­gur­no znat­no ma­nji, ali, rat­na sre­ća – kao i sva­ka dru­ga – je­ste sle­pa i var­lji­va i br­zo pro­la­zi. Evo tog do­ga­đa­ja... 

Po jul­skoj pri­pe­ci 1918. go­di­ne, ka­da se čak ni zri­kav­ci ni­su mo­gli ču­ti, Mi­ha­i­lo Ma­dža­re­vić je ta­da bio u pr­vom ba­ta­ljo­nu Pe­tog pe­ša­dij­skog pu­ka Drin­ske di­vi­zi­je, od­la­zi do osma­trač­ni­ce da vi­di da li se što de­ša­va kod ne­pri­ja­te­lja iz­me­đu 312. i 313. ko­te (ko­ju su zva­li „Ro­vov­skom ko­som”), jer tih da­na ni­ko od nje­go­vih ni­je pro­ve­ra­vao. Ni­šta se ni­je mi­ca­lo. Je­di­no je ugle­dao na­še ne­ek­splo­di­ra­ne to­pov­ske gra­na­te ko­je su štr­ča­le iz ras­tre­si­te ro­vov­ske ze­mlje.

Hteo je da ih ak­ti­vi­ra ni­ša­nje­njem iz pu­ške, ali ni­je že­leo da ri­zi­ku­je, jer ni­je po­neo svo­ju „ma­u­zer­ku”, ko­ju ni­je pre­dao sa­ve­zni­ci­ma na Kr­fu, ka­da smo od Fran­cu­za pri­mi­li no­ve Le­be­lo­ve „tro­met­ke”. Ma­dža­re­vić je, kao i mno­gi dru­gi, pri­me­tio da se Le­be­lov me­tak, ko­ji je pri vr­hu pot­pu­no obao i aero­di­na­mi­čan, če­sto, ka­da uda­ri na ne­što čvr­sto i oblo, od­bi­je, dok je kod sta­re do­bre Ko­ki­ne „ma­u­zer­ke”, me­tak pri vr­hu oštar i ret­ko kad se od­bi­je o ob­lu pod­lo­gu ka­kve su re­ci­mo u ovom slu­ča­ju gra­na­te.

Zbog sve­ga ovo­ga po­slao je voj­ni­ka osma­tra­ča do bi­va­ka da mu do­ne­se Ma­u­ze­ro­vu „pe­to­met­ku”. Mo­mak se sko­ro ni­je ni iz­gu­bio iz Mi­ha­i­lo­vog vi­do­kru­ga, ka­da se na su­prot­nom ta­bo­ru po­če do­sta ko­me­ša­ti: od­je­da­red su se po­ja­vi­li bu­gar­ski ofi­ci­ri, ko­ji uop­šte ni­su bi­li u po­hod­nim uni­for­ma­ma već u be­lim pa­rad­nim sa ak­sel­ben­de­ri­ma i ši­ri­ti­ma! Bi­lo je sa­svim ja­sno da je do­šao ne­ko neo­bič­no pro­či i vi­so­či­ji od svih bu­gar­skih tru­pa, jer se iz­re­đa­la či­ta­va svi­ta, ko­ja do­la­zi do ne­pri­ja­telj­ske osma­trač­ni­ce uda­lje­ne od na­ših ro­vo­va ne vi­še od 50 me­ta­ra. Usko­ro su se Bu­ga­ri sa­svim ja­sno vi­de­li u toj osma­trač­ni­ci: jed­nom se vi­de­la gla­va, ra­me­na, do­bar deo pr­sa...

Kao za pa­kost naš voj­nik osma­trač ka­da je kre­nuo da ka­pe­ta­nu Ma­dža­re­vi­ću do­ne­se „ma­u­zer­ku”, po­neo je i svo­ju „tro­met­ku”, ta­ko da u tom tre­nut­ku ni­je imao ni­jed­nu pu­šku, a re­vol­ver „na­gan”, na to­li­koj raz­da­lji­ni, ni­je mu mo­gao bi­ti uop­šte od ko­ri­sti. Svi­ta se za­dr­ža­la i ka­pe­tan ugle­dav­ši na­šeg po­sla­tog voj­ni­ka ka­ko se vra­ća, mah­ne mu i da­de znak da po­hi­ta. Mo­mak po­žu­ri, ali se sa­ple­te, pru­ći se ko­li­ko je dug i ši­rok, pra­ve­ći ta­ko do­sta bu­ke u op­štoj ti­ši­ni. Bu­ga­ri su ga zbog to­ga ugle­da­li i je­dan iz svi­te br­zo po­vu­če onog ko­ji se do­tle mo­gao vi­de­ti sko­ro do pa­sa, a ce­la ta be­la svi­ta se usko­ro pot­pu­no sklo­ni sa nji­ho­ve osma­trač­ni­ce... 

Po­čet­kom sep­tem­bra 1918, do­đe do noć­nog okr­ša­ja na Ov­čem po­lju iz­me­đu Ma­dža­re­vi­će­ve je­di­ni­ce i ne­kog bu­gar­skog od­re­da. Do­bar deo te bor­be re­ši­li su te­sa­ci i ba­jo­ne­ti uz ra­sve­tu trom­blo­na. Ka­da se raz­da­ni­lo vi­de­lo se da je po­gi­nuo i ko­man­dant bu­gar­skih ju­ri­šni­ka po­ruč­nik Di­mi­tri­jev. Na pr­vim stra­na­ma nje­go­ve be­le­žni­ce pi­sa­lo je: „Sa­ču­vao sam, 18. jul 1918. go­di­ne, ži­vot prin­cu Bo­ri­su, iz­me­đu ko­ta 312. i 313. na fron­tu pre­ma Sr­bi­ma”...

Ko­sta Đ. Kne­že­vić, Politika
 


  • Izvor
  • foto: Politika/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Gejming kao stil života - kako da napraviš savršen “gejming kutak”?

  ...

Od čega krenuti prilikom kupovine novog PC uređaja

 Kada kupujete novi PC uređaj, prva stvar koju treba uzeti u obzir su vaše potrebe. Neophodno je da se posvetite ispitivanju svojih potreba i ciljeva, kao što su zahtevi...

Pet jednostavnih načina da povećate prepoznatljivost vašeg brenda

 Prepoznatljivost brenda se meri time koliko lako potrošači mogu da ga razlikuju od konkurencije, odn...

Treba vam popravka mobilnog telefona - Kada je vreme da telefon odnesete u servis?

Primetili ste da vaš mobilni telefon lošije radi il...

Ove godine su se najviše kupovali telefoni

Uprkos globalnoj pandemiji, relativno slaboj kupovnoj moći stanovništva, te sve višim cenama elektronike, u Srbije su se ove godine najviše kupovali telefoni, tj. smartfoni....

Zašto su DOCKER stručnjaci sve više traženiji?

Ako razvijate softver onda znate koliko je teško pustiti aplikaciju u produkciju. Treba konfigurisati server, treba podesiti portove, uvjeriti se da je sve u redu i tako svaki put...


Ostale novosti iz rubrike »
BTGport.net - u1
Pružite zaposlenima vrhunsku ishranu uz Ordera - Topli obrok

SLIKA SEDMICE

FBiH neće birati predsjednika Srpske (VIDEO)

VIDEO

Planovi za rušenje Republike Srpske ulaze u završnu fazu

VIDEO

Docent Korać pomjera sajber granice

VIDEO

WEB SHOP
WebMaster

DjEVOJKA DANA

Na današnji dan

Novi komentari

Najpopularnije

mojeNovosti.com

mojeNovosti.com vas pozivaju da objavite aktuelne i interesantne događaje, da postanete novinar i urednik portala.
Objavite novost

Preporučujemo

Kontakt

© Copyright 2026 - Hoting, web razvoj - BitLab.rs