Ruska animacija raste na snažnim korenovima

Trista novih animiranih filmova iz čitavog sveta čini program Velikog festivala crtanih filmova koji se po tradiciji otvario u Moskvi na dan, obeležen u kalendaru kao Svetski Dan animacije.
 

Naravno, uzimajući u obzir to što se Veliki festival crtanih filmova podudara vremenski sa školskim raspustom, organizatori su uključili u njegov program mnogo filmova za decu. Ovaj pravac je upravo ono u čemu je bila jaka sovjetska filmska škola. Sada se industrija animacije u Rusiji nalazi skoro u kritičnom stanju, ali majstorstvo i kreativnost umetnika animatora i dalje su visoki i cene se u čitavom svetu. Dovoljno je setiti se imena ruskih doajena kao što je Jurij Norštejn, Gari Bardin ili mlađi Aleksandar Petrov, koji je dobio Oskara za film Starac i more. Mnogi sada rade u inostranstvu, ali na moskovski festival su došli. Tako Igor Kovaljov i Dmitrij Malaničev uspešno popularišu svoje stvaralačke projekte u SAD. U Holivudu su učestvovali u stvaranju filmskih saga Simpsoni i Oh, ta deca. A Aleksej Aleksejev koji je bio jedan od vodećih umetnika čuvenog studija animiranog filma Pilot, radeći trenutno u Mađarskoj, postao je autor čuvenog ciklusa o šumskim muzičarima. U intervjuu za Glas Rusije Aleksej Aleksejev govorio je o nekim razlikama u radu ruskih i zapadnih animatora.
 

Aleksejev govori da su u Rusiji ljudi koji rade animaciju univerzalni, mogu da rade sve: čovek može da bude i autor scenarija, i režiser, i animator. A u inostranstvu postoje profesije koje se često ne presecaju, i često režiseri animatori ne umeju da crtaju. Jednom reči, sve su obaveze podeljene. Naučio sam se da radim sa ogromnim brojem ljudi istovremeno, govori Aleksej Aleksejev. Bilo je perioda kada sam morao da radim sa 12 zemalja, a ukupno se tim sastojao od 700 ljudi. To je naravno prilično sresno stanje.
 

Animatori koji su ostali da rade u Rusiji imaju stresove druge vrste, ali sve jedno snimaju filmove. Aleksej Demin pokazuje na primer svoj novi film Šatalo – priču o crnom mačku koga nisu voleli stanovnici sela, ali bez koga se njihov život menja. Ideja filma je u tome da je svet nekakva celina, da se iz njega ništa ne može oduzimati, čak ako se ne dopada. Aleksej Demin između ostalog ima svoju posebnu tehniku: on zaokružuje crnom olovkom akvarele i stvara saim time sočnu, pomalo rapavu fakturu. Uz pomoć kompjutera takav efekat se ne može postići, primetila je u intervjuu za Glas Rusije Aleksej Demin.
 

Naravno, veliko hvala kompjuterima, njihova pojava je bitno uvećala mogućnosti umetnika. Snimati serije uz njihovu pomoć korisno je i tehnički i ekonomski, ali filmovi napravljeni kompjuterski čine se jednakim. A drugačije je skupo: kako bi se napravio ručno film dug jedan sat potrebni su kolosalni potencijali i iskustvo, i prostorija, i majstori, i škola koja se jedna sačuvala. Novi ljudi to uzimaju da rade i ništa se ne dobija.
 

Beliki fastival crtanih filmova predstavlja ne samo tradicionalnu animaicju, već i radove napravljene u novim trendovima, na primer, dokumentarnu animaciju, rekla je u intervjuu za Glas Rusije programski direktor festivala Dina Goder.
 

Prikazujemo film Zverinje udobnosti. Prvo je režiser snimio intervju sa emigrantima u Engleskoj, koji su govorili kako teško žive. Zatim je napravljen crtani sa životinjama u zoološkom vrtu. Na sliku je stavljen tekst: lav je govorio, na primer, da mu je hladno, tesno, neudobno. Tako su se emigrantski problemi projektovali na život u kavezu za životinje. Postoji u programu i letonski film Očima tuđinca. Glavna junakinja je Ruskinja iz Letonije, koja je preživela Drugi svetski rat, političke kataklizme. Čitav svoj život ona je vodila dnevnik u crtežima. I režiser je ovaj dnevnik oživeo: u njenim crtežima nalazi se istorija zemlje.
 

Animacija u Rusiji ima veliku budućnost, ubeđen je učesnik Velikog festivala crtanih filmova Aleksej Aleksejev – zato što je ovde ogromno tržište, a što je najvažnije odlična tradicija. Na takvim jakim korenima ona i sada raste, polako ali sigurno.