Evropa se sprema za porinuće

Evropski projekat stvaranja multikulturalnog društva, zasnovanog na toleranciji, harmoniji kultura, religija i nacija nije uspeo. Ovakvu izjavu na minhenskoj konferenciji za bezbednost dao je britanski premijer Dejvid Kameron.

Kameronovo izlaganje u Minhenu imalo je efekat bombe. Najmanje od svega predstavnici evropske elite koji su se okupili da u neformalnoj atmosferi razmotre pitanja bezbednosti očekivali su tako radikalne izjave od britanskog premijera. Njegova zemlja tradicionalno se distancirala od razmatranja akutnih pitanja vezanih za imigrante iz muslimanskih zemalja. Za razliku, recimo, od Nemačke ili Francuske, za koje je ovaj problem već napustio ravan razmatranja i ispoljio se sasvim očigledno. Dovoljno je setiti se serije nedavnih paljenja automobila kod Pariza, koja su izveli emigranti iz Severne Afrike, i nezadovoljstva Nemaca ponašanjem turske zajednice i imigranata iz Bliskoistočnog regiona. Između ostalog, još krajem prošle godine kancelar Nemačke Angela Merkel je već priznala neuspeh multikulturalnog projekta u njenoj zemlji. Ona je pozvala imigrante da uče nemački, da poštuju zakone i da se aktivnije integrišu u društvo. Istupanje kancelara Nemačke nije omeo čak ni veliki skandal izazvan izlaskom knjige Nemačka- samolikvidacija, čiji autor tilo Saracin je tvrdio da porast broja imigranata neumitno vodi ka nazatku zemlje.

Minhensko izlaganje Dejvida Kamerona očigledno se u stavu prepliće sa Merkelovom. Britanski premijer smatra da pasivnu toleranciju evropljana treba zameniti mišićavim liberalizmom u pogledu imigranata. Mnogi muslimani, po njegovom mišljenju, lišivši se korena, postaju lak plen za radikale.

Neuspeh multikulturalnog projekta objašnjava se čitavim nizom faktora, ubeđena je politikolog Nadežda Arbatova.

Parola koju je istakla EU – jedinstvo raznovrsnosti, prvobitno se odnosila na raznovrsnost unutar same Evrope. Ovaj cilj se može dostići: uz sve razlike to su zemlje isti kulture i religije. Ali to o čemu govore Merkel i Kameron danas je vezano za priliv imigranata. Prvi talas imigracije iz Afrike i Azije bio je miran, ovi ljudi su hteli da zarade novac i normalno da žive. Ali njihova deca i unuci koji su se rodili i dobili državljanstvo u Evropi, pretenduju na nešto sasvim drugo: na utvrđivanje svoje kulture i religije. I često dospevaju u radikalne islamističke organizacije. U tome je ogroman problem za EU. Kao prvo, odustvo jedinstvene strategije integracije. Kao drugo, neželja imigranata, koji koriste socijalna blaga, da se integrišu u ova društva. Ranije toga nije bilo.

Osim toga, evropsko stanovništvo koje drži do svoje kulture često ispoljava nezadovoljstvo sve većim brojem imigrantski enklava, koje se odlikuju velikim stepenom zatvorenosti. I evropski političari ne mogu na to da ne reaguju.

Evropa stoji pred izborom. Sa jedne strane, ona ne namerava da odustane od tradicionalnih humanističkih ideala i demokratskih sloboda, između ostalog u pogledu predstavnika drugih nacija. To može da provocira porast radikalnih raspoloženja u arapskom svetu i da potkopa ekonomiju EU, u kojoj radi na milione imigranata. Sa druge, elite u EU sve češće govore o zaštiti od radikalizma i očuvanju sopsvenog evropskog identiteta. Prema prognozama eksperata, sredinom veka udeo doseljenika u Evropi može da dostigne trećinu. Kakav kompromis će ovde biti pronađen, pokazaće vreme. Ipak već danas je jasno da migraciona politika na evropskom kontinentu može da pretrpi bitne promene.