Rusija protiv novih sankcija za Iran

Nove jednostrane sankcije protiv Irana negativno će uticati na ekonomiju ove zemlje i potkopati zajednički rad u okviru grupe 3+3 SB UN u koju ulaze Rusija, SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Kina. Ovo je izjavio ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov u toku zvanične posete Londonu.

Rusija smatra da je neprihatljiv nastavak pritiska na Iran pomoću sankcija, koje pojedine države uvode kao dopunu rezoluciji SB UN 1929, usvojene prošle godine. Kao obično, kamen spoticanja je nuklearni program Irana, u kojem zapadne zemlje vide vojnu komponentu i pretnju po sopstvenu bezbednost.

Međutim još u julu 2010. godine, posle dugotrajnog usaglašavanja, bila je usvojena rezolucija grupe zemalja kojoj su se pridružili Rusija i Kina, tradicionalno suzdržane u pogledu Irana. Dokument predviđa sankcije protiv islamske države, koja nije u potpunosti otvorena za saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Ipak nekim zapadnim državama to se učinilo nedovoljno, i one su uvele sopstveni mehanizam uticaja na Islamsku republiku. Ova mera je suvišna, podvukao je Sergej Lavrov, uzimajući u obzir da se danas mogu podvrgavati sankcijama one organizacije koje su čak indirektno umešane u iranski nuklearni program.

Dalje sankcije će značiti gušenje iranske ekonomije, stvaranje specijalnih problema za stavnovništvo. Mi ne možemo da ih podržimo. Govorim o tome pošteno. Drugi momenat je vezan za sankcije koje se uvode osim SB UN, u jednostranom poretku. Takve sankcije su uvele SAD, EU, Japan, Australija. To potkopava naš zajednički rad u okviru grupe 3+3 u SB UN. Zato što ako se dogovaramo da se pridržavamo kolektivno izrađenog stava, onda od ovog stava ne sme se odstupati ni u plus, ni u minus, u onome što se tiče pravnih metoda delovanja. Ispada da smo mi u SB sa ogromnim naporom usaglasili vrlo jaku rezoluciju, koju su podržale i Rusija i Kina. Ona predstavlja solidarno mišljenje svih članova grupe i potkrepljena je uglednom SB. A zatim one stvari koje su naši zapadni partneri hteli, ali nisu mogli da uključe u tu rezoluciju, oni uvode u delovanje putem svojih jednostranih odluka. To nije partnerski.

Uporedo sa tim Sergej Lavrov je istakao da se samo sankcijama problem ne iscrpljuje. Jer jasno je da svaki pritisak izaziva sindrom reakcije. Međunarodna zajednica treba da se uveri da nema vojne komponente u iranskom nuklearnom programu ne samo uz pomoć igre mišićima, već i uz primenu sasvim novih, „kreativnih“ prilaza. Ako to uspe. Iran će postati savesni nenuklearni član Sporazuma o nerasprostiranju nuklearnog naoružanja i sa tom zemljom će moći da se grade punopravni partnerski odnosi.