Putuju, putuju Tiranom naši kozaci

Težnja albanskih lidera ka apsolutnoj vlasti, njihove klanske trzavice i velikoalbanske težnje sa uznemiravajućom redovnošću anulirale su čak i dobre namere evropskih prestonica. A posle prvog svetskog rata pitanja vlasti u Albaniji već otvoreno je rešavao spoljni faktor – između ostalog i ruski. Temu nastavlja naš komentator, Peter Iskenderov.

Pošto je u januaru zasedanje Parlamentarne skupštine SE oštro osudilo zločine OVK, mnogima se učinilo da je politička zvezda bivšeg rukovodioca OVK, a sada aktuelnog kosovskog premijera Hašima Tačija ugasla. Ipak albanski političari poseduju neviđenu rezervu neuništivosti, čak za balkanska merila. Tačni ne samo da je sačuvao dužnost šefa kabineta u njegovom novom sastavu, već se i dogovorio sa najbogatijim čovekom Kosova, milijarderom Pakolijem, figurom ne manje skandaloznom od samog Tačija. Švajcarsko tužilaštvo otvoreno naziva direktora građevinske kompanije Mabeteks sa sedištem u ovoj tihoj alpskoj republici učesnikom mmilionskih afera u zemljama ZND, između ostalog u Rusiji i Kazahstanu. Ipak za same Albance na Kosovu upravo široka popularnost Pakolija i njegove ništa manje široke međunarodne veze predstavljaju nesumnjivi plus. Tamo su navikli da računaju na spoljni faktor, i mnogi analitičari u Prištini već postavljaju pitanje – neće li specifične veze Pakolija u ruskim političkim i finansijskim krugovima lobirati priznanje nezavisnosti Kosova od strane Rusije?

Ipak neuništivost Tačija i Pakolija je samo vrh onog ledenog brega koji se obično naziva „albanski faktor“ na Balkanu. Još početkom 20. veka Evropa je morala da se ozbiljno pozabavi albanskim problemima. Savetovanje ambasadora velikih sila u Londonu 1912-1913. godine i Međunarodna kontrolna komisija u Albaniji formirana tada uložili su velike napore da bar nekako urede ovu zemlju. Ipak težnja albanskih lidera ka apsolutnoj vlasti, njihove klanske protivrečnosti i velikoalbanske težnje sa uznemiravajućom redovnošću anulirale su čak i dobre namere evropskih prestonica. A posle prvog svetskog rata pitanja vlasti u Albaniji već otvoreno je rešavao spoljni faktor – između ostalog i ruski. Pošto je 1924. godine u zemlji na vlast došla levičarska vlada pravoslavnog sveštenika Fana Stiliana Nolija, evropljani su odmah videli u tome pojavu čuvene „svetske revolucije“ i potrudili su se da likvidiraju njeno balkansko žarište. Aktivno su im pomagali i ruski kozaci, koji su posle Oktobarske revolucije u Rusiji prešli na Balkan. Najpznatiji je boravak armije carskog generala Vrangela u Jugoslaviji. Ipak o odlučujućoj ulozi kozaka u svrgavanju vlade Fana Nolija u Albaniji i povratku vlasti muslimanskog upravitelja Ahmeta Zogua zna se manje. Oni koji žele, mogu da se upoznaju sa događajima koji su široko odjeknuli na Internetu, u istraživanju Sergeja Balmasova Kozaci u Albaniji https://forum.kazakia.info/viewtopic.php?f=5&t=980

I još više od toga. U poslednjim decenijama Albanija je preživela nekoliko talasa faktičkog mešanja spolja – okupaciju fašističke Italije, tesno prijateljstvo i kasniji bučni razlaz sa Jugoslavijom, SSSR, Kinom. A kada su 1997. godine u zemlji izbili masovni neredi zbog socijalno-ekonomske krize, Albanija je postala poligon za uvežbavanje najrazličitijih geopolitičkih strategija i modela.

Prve baze OVK pojavile su se upravo u Severnoj Albaniji, u zavičaju premijera zemlje Salija Beriše, isto tako neuništive persone, kao što su Tači i Pakoli. Svi oni su figure koliko skandalozne, isto toliko i sa podrškom određenih međunarodnih sturktura. Pratiti događaje u Albaniji, na Kosovu kao i u drigim regionima Balkana naseljenim Albancima sve je zanimljivije. Ali tu na pamet pada svetogrdna pomisao: kakva bi bila Albanija sada, da nije bilo svrgavanja pravoslavnog sveštenika Fana Stiliana Nolija? Istorija, kao što je poznato, ne ume da odgovori na pitanje šta bi bilo kad bi bilo.