Pištolj Makarova

Pištolj sistema Makarov je bio stvoren na zahtev Sovjetske Armije da se razradi nova vrsta pištolja radi samoodbrane oficira, kompaktniji i bezbedniji u odnosu na pištolj Tokareva TT. Međutim, trebalo je  da on ima veće zaustavljajuće delovanje metka. Prema uslovima konkursa metak je trebalo da ima 9 h 18 milimetara kao i šemu sa slobodnim zatvaračem. Metak 9 h 18 mm je bio najjači od onih koje je celishodno koristiti u takvoj konstrukciji. Mada je metak zvanično smatran za 9-milimetarski, faktički njegov prečnik iznosi 9,25 mm.

Upravo takvim oružjem je vojska bila opskrbljena 1951. godine. Pištolj Makarova je pobedio u konkursu zahvaljujući svojoj jednostavnosti (on je imao najmanji broj pokretnih delova), ekonomičnosti,  lakoj proizvodnji, preciznosti. Pištolj Makarova PM je bio (i danas jest) jedan od najboljih predstavnika pištolja klase kompaktnog oružja samoodbrane. On ima manje razmere, isključivo je pouzdan, jednostavan za korišćenje i servisiranje. Njegovi  nedostaci su između ostalih svojstveni i bilo kojem drugom pištolju istih razmera i klase – to je mali domet i preciznost pucanja, slaba efikasnost metka. Osim toga, specifični za PM nedostaci su u odnosu na savremene pištolje iste klase dosta velika masa i mala zapremina magazina. On je ostao kao naoružanje armije i milicije i posle raspada SSSR-a 1991. godine. PM se takođe i dalje koristi u mnogim zemljama bivšeg socijalističkog uređenja zahvaljujući jednostavnosti i pouzdanosti. Modifikacije PM se proizvode u RF i Bugarskoj sve do sada. U ruskim snagama Makarova postepeno zamenjuje pištolj Jarigina, PMM i drugi novi modeli pištolja, međutim, PM je i danas aktuelan.