U Letoniji se održava akcija za pružanje statusa drugog zvaničnog ruskom jeziku

U Letoniji se održava akcija Za maternji jezik. Njen cilj je da se ruskom jeziku da status drugog zvaničnog u republici.

Radi toga je organizovano sakupljanje potpisa. U ulozi organizatora akcija istupa društvena organizacija Ruski jezik. Njeni osnivači su uvreni da će im u roku od tri meseca poći za rukom da sakupe 10 000 potpisa. Ova količina je dovoljna da se u zemlji održi nacionalni referendum o jezičkom pitanju. Sakupljanje potpisa se vodi preko beležničke kancelarije, gde svako ko želi može da potvrdi svoj stav. Predsednik Fonda Ruski mir Vjačeslav Nikonov smatra ovu akciju u pribaltičoj republici aktualnom.

U Letoniji na ruskom sada govori više ljudi nego na letonskom. Praktično svi letonci znaju ruski. Zato bi bilo logično da jezik kojim govori većina stanovnika zemlje dobije status zvaničnog. Pozdravio bih to kada bi letonske vlasti krenule putem davanja zvaničnog statusa ruskom jeziku. Tim pre što je Riga u stvari ruskofonski grad. I koalicija koja vlada u gradu takođe se u mnogome sastoji od građana koji govore ruski.

U Letoniji 40% stanovnika čine ruskofonski žitelji. Od njih 365 hiljada nema letonsko državljanstvo. Od trenutka istuapnja republike iz sastava SSSR 1991. godine oni su podvrgnuti diskriminaciji u političkom, ekonomskom, socijalnom, kulutrnom i drugom pogledu. Pri tome ruski jezik se dosledno istiskuje iz sfere obrazovanja. Stotine hiljada ljudi koji žive u Letoniji faktički nemaju pravo da uče i govore na maternjem jeziku, što je nespojivo sa opštepriznatim međunarodnim i evropskim normama.

Razume se, ovakva politika pre ili kasnije morala je da naiđe na otpor. I održavanje referenduma o statusu ruskog jezika u Litvaniji pokušaj je da se prenese rešavanje jednog od najaktualnijih pitanja života zemlje iz hodnika vlasti na opštenacionalno razmatranje.