Smeđi marš u prošlost

Kako je već saopšteno, 16. marta u glavnom gradu Letonije, Rigi, održana je tradicionalna povorka veterana letonskog regiona Vafen SS, posvećen još jednoj godišnjici njegovog formiranja. Ovaj događaj je u stuštini bio očekivan. Prema primedbi nekih komentatora, slična okupljanja smeđih aveta prošlosti najstabilnije je što danas postoji u Letoniji koja se ponosi svojom nezavisnošću. I na aktuelnu maskaradu, možda ne bi trebalo obraćati posebnu pažnju, da nije nekih njegovih odlika. Pri čemu vrlo uznemiravajućeg svojstva.

Sastanci preživelih saradnika hitlerovskih dželata i njihovih idejnih istomišljenika održavaju se u Rigi od 1994. godine. Prvo je ovaj dan u zemlji bio obeležavan čak kao nacionalni praznik. Ali 2001. godine vlasti su ipak ispoljile dovoljno razuma da ga isključe iz zvaničnih svečanosti. Ipak, jučerašnje i današnje pristalice ideologije nacizma uporno nastavljaju svoje mračne marševe.

Uoči aktuelnog nezvaničnog „dana legionara“ stanovnici prestonice već prilično umorni od ovog datuma odahnuli su slobodnije. Gradska skupština je donela odluku da zabrani još jednu povrku bivših esesovaca. Radost je ipak bila kratkotrajna. Prestonički sud odmah je ukinuo zabranu. Antifašisti su ocenili presudu kao faktičku kapitulaciju Temide pred neonacistima.

Istakla su se svojim izjavama i prva lica države. Šef kabineta Valdis Dombrovskis izjavio je da za zabranu marša gradska skupština nije imala osnove. Riška gradska skupština treba da oceni svoja dejstva i nadalje da ne postupa tako, dao je primedbu poslanicima premijer. O reakciji samih poslanika teško je suditi. Zna se da su u svakom slučaju svi parlamentaraci bloka Nacionalno objedinjenje složno učestvovali u povorci.

Vrlo brine činjenica što je među učensicima aktuelnog marša bilo po ocenama posmatrača, više mladih neonacista nego prethodnih godina. Član prezidijuma međunaorodne organizacije Svet bez nacizma koja deluju u Letoniji Dmitrij Kondrašov ubeđen je da bez ozbira na talas neonacizma koji je zahvatio zemlju, ne treba dizati ruke.

Boriti se protiv toga nephodno je, zato što, ako se ne borite u Letoniji, to može ponovo da se desi u čitavom svetu. Fašizam sa kojim se čovečanstvo suočilo 40-ih godina 20. veka rođen je u dubokoj provinciji. I danas mali provincijalni Baltik ispostavio se onom platformom gde su počeli da izvlače iz zaborava i glorifikuju ovu prošlost. A to znači da stvaraju nekakvu ideološku platformu za rehabilitaciju fašizma ubuduće.

Na kraju jedno pitanje. Uoči aktuelnog marša vlasti Letonije su zabranile ulazak u zemlju posmatračima iz antifašističke organizacije Noćna straža, a jednog od njenih lidera su uhapsili. Svi oni, između ostalog, građani su EU, koji imaju pravo da se kreću velikom Evropom bez viza i ostalih dozvola. Izspada da različiti građani EU imaju različite slobode? Da ne govorimo već o slobodi za stare i nove naciste u Letoniji. I da li samo u njoj?