Fukušima-1: šta će biti s «atomskom renesansom»?

Protekle nedelje vesti radiostanica i TV komapnija čitavog sveta počinju od saopštenja iz Japana. Tamo su zemljotres od 9 stepeni i ogromni val cunamija izazvali ogromna razaranja. Ozbiljno su postradali i objekti atomske energetike. Naročito jaki udarac je zadobila atomska elektrana Fukušima-1 na ostrvu Honšu.

Zbog kvara sistema hlađenja u elektrani je došlo do eksplozija u nekim energetskim blokovima. Natsala je opasnost toplenja elemenata, koji emituju toplotu, u aktivnoj zoni. Havariju su odmah uporedili sa černobilskom katastrofom, mada, prema mišlenju eksperata, to su različite situacije. Umesnije je upoređenje  s događajima na američkoj atomskoj elektrani Trimajl Ajlend, - ističe ruski fizičar-atomista iz Kurčatovskog  instituta Andrej Gagarinski.

Na Trimajl Ajlend 1979. godine se ta zona delimično rastopila, ta se masa spustila na dno reaktora i tamo se smrzla. U toku 10 godina su je odande iščačkavali. Černobilska eksplozija je druga vrsta havarije, kada se usled lančane  nedirigovane reakcije snaga više puta povećava. Zato sve  eksplodira i diže se u atmosferu. To je drugi proces, to je lagano toplenje.

Zaustavljeni reaktor i dale emituje toplotu. Ako se ona ne odvodi, radna zona će se rastopiti, te će energetski blok biti srušen. Međutim, Černobil se neće ponoviti jer će sve ostati unutar svojevrsnog lonca, - komentarisao je situaciju akademik RAN Evgenij Aleksandrov. Međutim,  ipak u Fukušimi-1 koriste černobilsko iskustvo.  Kako je saopštio predstavnik japanske agencije za nuklearnu bezbednost, planira se zatrpavanje postradalih reaktora peskom i izgradnja nad njima betonskog sarkofaga. To neće biti skoro. Za sada je glavni zadatak  remont sistema hlađenja.

U vezi sa havarijom na japanskoj atomskoj elektrani već se čuju izjave da je to sposobno da zaustavi atomsku renesansu koja je nedavno počela u svetu.  Sigurno će taj događaj imati neki uticaj, - ističe Andrej Gagarinskij.

Naročito u zemljama koje su se kolebale – zatvarati ili ne zatvarati. Recimo, Belgija, Nemačka. U tim zemljama su moguće promene. U zemljama, kojima je zaista potrebna energija – Indija, Kina –  nema pitanja. Inače će promene biti svuda. Biće revidirani standardi bezbednosti,  otpornost na takozvane  vanprojektne havarije, na događaje koji prate havarije – cunami, zemljotres, pad aviona. To će uticati na tempo, ali u svetu ne može da dođe do odustajanja od atomske energetike.

Glavno pitanje se ne sastoji u tome koji tip reaktora je bolji, - smatra naučnik. Važno je drugo – da li je projekat davno izvršen, koliko je on usavršen, kakve su mere bezbednosti preduzete.  Očigledno je da će mnoge zemlje revidirati zahteve za atomske elektrane u pravcu strožih pravila. Državni savet Kine je usvojio odluku o prekidu radova na novim elektranama radi dopunske kontrole normi bezbednosti. Prema procenama eksperata, atomske elektrane u Kini su predviđene za zemljotres snage 8,2 stepena. Iskustvo Japana je nateralo na revidiranje tih normativa, - kaže Andrej Gagarinskij.

Oni će želeti da  novi projekat pažljivo pogledaju, šta je s bezbednošću. To je prirodno, normalni prilaz, kao i u svim zemljama.

Rusija nastavlja razvijanje atomske energetike bez obzira na havariju u Japanu. Bez nuklearne energetike nemoguće je govoriti o svetskoj energetskoj ravnoteži, - istakao je  ruski premijer Vladimir Putin. Savremene atomske elektrane imaju takve sisteme zaštite, koje obezbeđuju rad čak i u uslovima kada zataji spoljno energetsko snabdevanje. Upravo takve elektrane grade danas u Rusiji.  Ipak odgovarajućim resorima je pružen nalog da još jednom analiziraju sve parametre razvoja atomske energetike u Rusiji i u toku meseca dana podnesu vladi  odgovarajući referat.