Poslednja rezidencija poslednjeg imperatora

Rezidancija poslednjeg ruskog imperatora Nikolaja Drugog u predgrađu Peterburga – Carskom Selu pretvara se u muzej. Vlasti Peterburga su usvojile koncepciju kompleksne restauracije Aleksandrovskog dvorca gde se nalazila ta rezidencija.

700 do 800 posetilaca će moći da istovremeno primi taj muzejski kompleks Aleksandrovskog dvorca. Upravo odavde su Nikolaja Drugog boljševici odveli u prognanstvo i streljali u  uralskom gradu Ekaterinburgu 1918. godine, - podseća u intervjuu Glasu Rusije direktor muzeja-zabrana Carsko Selo Olga Taratinova.

Ta priča - tragična i na svoj način lepa - privlači ljude. Zanima ih kako je živela carska porodica Romanovih. Ovde, u Aleksandrovskom dvorcu se osećaju patnje i osuđenost  porodice poslednjeg imperatora. U istočnom krilu su bile privatne sobe, uređivala ih je sama imperatorka Aleksandra Fjodorovna prema  svom ukusu. Te stambene prostorije su  proporcionalne čoveku. Čini mi se da se ovde dobro živelo, - kaže direktor muzeja.

Aleksandrovski dvorac su voleli mnogi članovi carske porodice, On je sagrađen krajem 18. veka po naredbi Katarine Druge za njenog omiljenog unuka  - budućeg imperatora  Aleksandra Prvog.  Dvorac je zapravo dugača jednospratna zgrada sa krilima sa dve strane. U centru glavne fasade je sjajna kolonada sa dva reda korintskih stubova. Od strane parka fasada  je rešena kao polurotonda sa  kupolom u obliku polusfere. Veliki italijanski arhitekta Džakomo Kvarengi je autor ne samo projekta te zgrade, već i enterijera Paradne anfilade. I to oni su dosta dobro očuvani, bez obzira na to  što se  dvorac u vreme Drugog svetskog rata našao na teritoriji, koju su okupirali hitlerovski fašisti. Ako su fašisti  planski rušili raskošni  Ekaterininski dvorac Carskog sela,  barokno remek-delo Rasterlija, Aleksandrovski dvorac je ostao čitav, jer se u njemu nalazio neprijatelski štab. Posle rata je dvorac pripadao sovjetskom Vojno-pomorskom resoru.

Inače, sačuvane su stvari impertorske porodice – slike, nameštaj, ikone, porculan, tepisi – sve ono autentično, što su koristili Romanovi posle propasti monarhije, kada su očekivali  odluku o svojoj sudbini. U novu ekspoziciju Aleksandrovskog dvorca, naprimer, biće vraćen na svoje mesto izatkani u boji lik Marije-Antoanete, francuske kraljice. Njena tragična sudbina  podseća na sudbinu ruske imperatorke: u vreme Velike francuske revolucije  Mariji-Antoaneti su odsekli glavu, - podseća  čuvar Aleksandrovskog dvorca Jelena Artemjeva.

Goblen Marija-Antoaneta je poklon imperatorki od francuskog predsednika Emila Lubea. Stvar je u tome da je kraj 19. – početak 20. veka vreme francusko-ruske alijanse, te su Nikolaj Drugi sa suprugom više puta posetili Pariz. Tamo je u Versaju imperatorka videla upravo ovaj portre Marije-Antoanete, rad Žila Webrena.  Naručili su novi primerak, te je Emil Lube 1902. godine doneo goblen u Rusiju i poklonio imperatorki. Ona ga nije shvatila kao kobnu aluziju, nije zavila i sakrila, već stavila u svom paradnom enterijeru.

Plan rekonstrukcije Aleksandrovskog dvorca predviđen je za tri godine. Spolja se zgrada svakako neće promeniti. Sva tehnička oprema, svojstvena savremenom muzeju,  biće skrivena u podrumima i na tavanu.