Stvarajući portret naroda

Zbirni lik ruskog naroda – ovakav, gotovo nedostižan cilj, postavila su sebi dvojica fotografa – Amerikanac Džejson Aškenazi i Rus Valerije Nistratov, stvarajući zajednički fotoprojekat „Statistika“. On je sad prikazan u Moskvi na međunarodnom festivalu „Moda i stil u fotografiji“.

Fabrički bravar u radnom odelu i glamurozna umetnica u krznu, skromna nastavnica francuskog jezika i čuvar u maskirnoj uniformi, menadžer u skupom odelu i seoska starica u ručno vezenoj bluzi. Fotografi su zabeležili ove i mnoge druge likove – svi su prikazani u celoj figuri i na beloj pozadini. To su skoro dokumentarni snimci, napravljeni u mnogim gradovima i selima nepregledne Rusije.

Valerije Nistratov govori o tome zbog čega su on i njegov američki prijatelj Džejson Aškenazi izabrali tako asketski stil.

Forma portreta je vrlo zgodna, zato što ne dozvoljava da se ističe svoj ego, svoje „ja“, - kaže umetnik-fotograf. – Naravno, ovde je efekat u tome što likovi gledaju u oči, u kameru – to je izvestan efekat ogledala ili dvostrukog razgledanja. Oni gledaju nas, mi gledamo njih. Nema nikakve originalnosti u beloj pozadini, glavna ideja je bila to što smo snimali ove ljude na samom mestu njihovog boravka. Na primer, devojka koju smo ugledali na ulici i slikali na istommestu, navlačila je belu pozadinu na ugao zgrade na Nevskom prospektu u Sankt-Peterburgu.

Valerije Nistratov smatra da je izvesna napetost u pozama likova vrlo lako objašnjiva – ljudi nisu navikli da se nalaze u centru pažnje, retko poziraju za portret. Uzgred rečeno, žene su često uopšte odbijale da se slikaju, muškarci su lakše pristajali.

Razume se, mi ne pretendujemo na neko naučno istraživanje, istraživanje radi socioloških službi, - nastavlja Valerije Nistratov. – To je istraživanje dvojice fotografa, dvojice ljudi, koji imaju umetnički pogled na to kako i šta vide u ruskom čoveku. Pre svega smo se trudili da se dotaknemo ruskog tipa i birali smo likove polazeći od svojih estetičkih predstava. Mislim da je ogroman plus Rusa to što imaju izvesno unutrašnje zračenje. Naravno, tim pre mi je bilo zanimljivo da snimam Ruse, jer sam i sam Rus. U Evropi i na svtu svakih deset-petnaest godina se vrše takva istraživanja, to su u stuštini antropološka istraživanja nacije. Kod nas takvih projekata ima malo, ne mogu da se setim sličnog rada za proteklih deset godina.

Zajednički projekat Džejsona Aškenazija i Valerija Nistratova je završen. Svaki od fotografa danas razvija svoj „solo“. Na primer, Rus slika pejzaže. Ipak Valerije Nistratov se sa zadovoljstvom seća zajedničkog rada s američkim kolegom i priča o svom partneru.

On je stanovnik Nju-Jorka, ali je u Rusiji proveo petnaest godina. I govori ruski, a napravio je i svoju knjigu o Rusiji, koja je izašla u Americi. Razumete, početkom i sredinom 1990-ih godina ovde je živelo mnogo stranaca, američkih i evropskih fotografa, zato što se zemlja menjala i bilo je zanimljivo. Mnogi su napravili svoje knjige o Rusiji. Aškenazi je obišao celu Rusiju, on vrlo dobro poznaje sve realije našeg života.

Projekat „Statistika“ osim izložbene varijante ima i štampanu – raskošan album je izašao prošle godine.