Hapšenje Gorana Hadžića: politički povlastica može i da ne bude

Ako je zemlja promorana da postiže političke ciljeve izručujući svoje građane u međunarodne političke zatvore, u očima međunarodne zajednice ona ne deluje previše simpatično, smatra Georgij Engeljgardt, stariji naučni saradnik Instituta za slavistiku RAN. Po njegovom mišljenju, hapšenje Gorana Hadžića je pametan predizborni potez predsednika Tadića uoči izbora.

Sama činjenica hapšenja deluje prilično jasno. Srpske vlasti pred izbore teže maksimalno da ojačaju svoje pozicije u pogledu evroitegracije, između ostalog da dobiju status kandidata za stupanje u EU. Radi toga Beograd teži da u potpunosti zatvori problem lica za kojima se traga i da dobije pozitivnu ocenu iz Haga. Postoje podaci da su srpske specijalne službe odavno raspolagale informacijom o tome gde se Hadžić nalazi. Tako da su vlasti očigledno čekale povoljan momenat da dobiju maksimalan broj političkih poena od njegovog hapšenja. Jer pred izbore treba pokazati narodu makar nekakva dostignuća, na primer, dobiti status kandidata za EU. Radi toga je bilo potrebno isporučiti sve adute. Glavni kec bio je general Mladić, a sada, kako bi se konačno zatvorilo pitanje izručenja " ratnih zločinaca" izručili su i Hadžića.

Georgij Engeljgardt takođe je uveren da optužbe koje pokreće Hag protiv Gorana Hadžića ne vrede ni pet para.

Reč je o tipskoj optužnici. Ne radi se čak ni o tome što je Hadžić bio predsednik Republike Srpske Krajine nešto više od godinu dana: on je uvek bio regionalni političar: njegov uticaj je bio samo u Istočnoj Slavoniji, u Vukovaru. To uopšte nije figura takvih razmera kao Karadžić, da ne govorimo o Miloševiću. Osim toga, haški tribunal već je osudio dva predsednika Srpske Krajine: Milana Martića i Milana Babića. Oni su imali realni uticaj na politiku ove nepriznate republike. Mislim da su optužbe protiv Hadžića bile pokrenute u opštem poretku, kako bi se od njega dobilo svedočenje o fišim funkcionerima. Ali voljom sudbine on je bio poslednji čovek kojem je polazilo za rukom da se skriva od tribunala. I meni se čini da je takva pažnja za njegovu ličnost izazvana pre tim okolnostima, a ne pretpostavljenim zločinačkim aktivnostima koje je mogao da vodi.

Između ostalog, hapšenje i izručenje Hadžića haškom tribunalu može i da ne donese očekivane povlastice zvaničnom Beogradu.

Prema sitauciji u EU može se smelo tvrditi da narednih godina Beograd nema na šta da računa. EU ne gori od želje da dobije još jednu dotacionu zemlju iz Južne Evrope, posebno sada, u kontekstu teškog položaja Grčke, Bugarske i Rumunije. Već sada se sve jače čuju glasovi, između ostalog nemačkih diplomata, koji smatraju da radi stupanja u EU Srbija treba da reši problem Kosova. I na to će morati da se računa: ne pokušava EU da inkorporira Srbiju. To Beograd svim silama teži u EU. Zato uslove postavlja Brisel, a Beograd mora da ih uvažava.