Spasiti kitove

Delatnost Međunarodne kitolovačke komisije, čije su članice 89 zemalja, uključujući Rusiju, davno je kritikovana od strane zaštitnika životinja. Praktično nultim su oni nazvali rezultate 63. sednice MKK, koja je završena u Džersiju (Velika Britanija). Jedini događaj, o kojem se raspravljalo, bio je skandal koji je bio posledica predloga Argentine i Brazila da se formira kitovski zabran u Južnom Atlantiku. Za uzvrat su predstavnici Japana, Islanda, Norveške i drugih zemalja, koje održavaju lov na kitove, demonstrativno  naustili sednicu. Tužna koincidencija je da se sve to dešavalo uoči Svetskog dana kitova koji se obeležava 23. jula. Upravo tog dana su pre 29 godina članovi MKK glasali za zabranu lova na kitove.

Danas u MKK, formiranoj pre više od 50 godina, među zemljama-učesnicama ima otprilike isti broj antikitolavvaca i prokitolovaca. To blokira njen rad, jer nema dve trećine glasova, neophodnih za odlučivanje.

Međutim, danas je veći broj vrsta kitova na rubu izumiranja. Najdramatičnija je sudbina najvećih kitova – modrih, čija se svetska populacija za 30 godina smanjila stostruko na 1 hiljadu grla. U ruskim vodama živi nekoliko desetina vrsta kitova, mnoge su unete u Crvenu knjigu.

Prema mnogim parametrima su kitovi naj…: najduži, najteži, i najistrajniji sisari.  Oni imaju najveći mozak, pored toga znaju da pevaju, mada nemaju glasne žice.

Zvuci, koje emituju i primaju kitovi su veoma važni za njihovo preživljavanje, - priča zamenik direktora Instituta problema ekologije i evolucie «Severcov» RAN Vjačeslav Rožnov.

Imamo čitavu laboratoriju koja se bavi morskim sisarima, između ostalih, kitovima i delfinima, na kojima se istražuju senzorne sisteme tih životinja. Takve radove vodimo u pomorskoj  biološkoj stanici Utriška na Crnom moru.

Ozbiljne probleme za kitove stvara buka u Svetskom okeanu, koja  sprečava kontaktiranje životinja i ometa proces njihove ishrane, - nastavlja Vjačeslav Rožnov.

Buke u morskim sistemima ima sve više. To je buka brodskih motora, sejzmičko istraživanje, koje se vodi radi procene zaliha korisnih ruda, itd. Taj problem zanima čitav svet. Ispalo je da buka aktivno utiče na ponašanje i senzorni sistem životinja.

Ekolozi istupaju za obustavu naftogasnih projekata na Sahalinu da bi spasli ohotko-korejsku populaciju sivih kitova, kojih ima svega 120 do 150 grla. Tamo se radovi mogu voditi samo uzimajući u obzir preporuke naučnika o smanjivanju nivoa buke.

Zvanično je dozvoljen samo lov na kitove domorodaca radi zadovoljavanja potreba tog stanovništva. U Rusiji, koja se priključila moratorijumu lova na kitove 1982. godine, lov na kitove je ostao na Čukotki, gde se godišnje lovi oko 140 životinja.

Japan, Island i Norveška se bave lovom na kitove prema kvotama SKK.  I to, zabranjeno je izvoziti to meso. U nordijskim zemljama se ono servira turistima u restoranima, mada se Norveška bavi lovom malih prugastih kitova – retke vrste, koja je uneta u Crvenu knjigu. U Japanu se lov na kitove vodi radi naučnih svrha.