Da li je čitava stvar u papi?

U različitim zemljama Evrope raste nezadovoljstvo građana, koje se izliva u protestne manifestacije i ulične buntove. Posle Velike Britanije, Španije i Švedske, već se i u Italiji čuju glasovi zabrinutosti zbog ekonomske krize, koja postepeno zahvata zemlje EU. Ovih dana je na hiljade Italijana zahtevalo da se Vatikan liši finansijskih privilegija radi spasavanja ekonomije sopstvene zemlje.

Lider stranke „Budućnost i sloboda Italije“, predsednik Doma poslanika Đanfranko Fini pozvao je Svetu stolicu da novčano učestvuje u ekonomskom spasenju Italije. Akciju je podržalo preko 50 hiljada članova socijalne mreže “Facebook”, koji su u socijalnoj mreži osnovali grupu „Vatikane, plati nam ekonomski manevar“. Učesnici u ovoj internet-akciji izjavljuju da su spremni da okončaju nepravednost i da pozovu služitelje crkve da plaćaju troškove iz sopstvenog džepa, a ne iz državnog budžeta. Povod za protest predstavljao je nacrt novog ekonomskog plana vlade Italije. Po dokumentu, planirano je da se do 2013. godine državni troškovi smanje za 45 milijardi evra. Vatikan se u dokumentu ne pominje, što izaziva negodovanje mnogih rađana. Jer, iako se de-fakto nalazi na teritoriji Rima Sveta stolica ostaje jedan  od najvećih vlasnika italijanskih nekretnina i vlasnik akcija vodećih korporacija na Apeninima.

Napadi na Vatikan postaju uobičajena realnost. Ne tako davno, u Španiji su organizovane manifestacije protesta protiv dolaska rimskog pape u Madrid. Karakteristično je to što su učesnici u akciji takođe isticali ekonomske parole. Pre toga je Benedikt XVI bez radosti dočekan u Londonu. Godinu dana pre toga studenti Rimskog univerziteta su potpuno odbili da se sretnu s pontifiksom. I takvih primera ima mnogo. Uopšte nije stvar u papi ili u odnosu prema njemu, navodi ruski stručnjak za religiju Ivar Maksutov.

Treba shvatiti da Evropa, u onom obličju, koje danas pokušava da nametne Evropska zajednica, govoreći o Evropskoj uniji i evropskoj civilizaciji – nikad nije postojala, ni na političkoj, ni na istorijskoj karti. Evropa je raznorodan skup različitih kultura, koje su često međusobno sukobljene. Na primer, samo u granicama jedne države Italije, može se videti postojanje dva različita civilizacijska pristupa: Sever Italije i Jug Italije. Isto se može videti u Nemačkoj. Sličnih konflikata ima prilično mnogo. Jedinstveni evropski prostor nikad nije postojao. U ovom smislu je pokušaj da se Evropa prikaže kao izvesna jedinstvena celina je osuđen na propast.

Uostalom, pokret protiv Vatikana zasad nema zaista masovan karakter. Dok jedni kritikuju crkvu, drugi se obraćaju njenim služiteljima tražeći pouke. I kao pre, na hiljade hodočasnika i turista dolazi u Rim.

Stručnjaci, koje je „Glas Rusije“ pitao za mišljenje, razišli su se u procenama onoga što se dešava. Jedni smatraju da crkva sad treba da reaguje na ekonomsku krizu i eventualno da se odrekne skupih manifestacija i prikazivanja svog bogatstva. Jer mnogi vernici sad bukvalno moraju da stegnu kaiš. Drugi analitičari smatraju da je Vatikan kao jedan od simbola hrišćanske vere nit koja povezuje razjedinjenu Evropsku zajednicu. I protesti protiv Svete stolice mogu samo da destabilizuju društvo izazivajući unutrašnje konflikta i sukobe. I tada će buntovi i neredi poput onih, koji su se sasvim nedavno dešavali u Velikoj Britaniji i nizu drugih evropskih zemalja, postati uobičajena stvarnostnove Evrope.