Na meti tajkuni teži od pola miliona KM

BANJALUKA - Radna grupa Vlade RS za izradu zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine najverovatnije će predložiti da se ispituje poreklo imovine vrednije od pola miliona KM.
„Cilj su krupne ribe. Ako vlasnik velelepnih vila ne bude mogao da dokaže na koji način je stekao imovinu, onda će država da ih oduzme. Trenutno razmišljamo da predložimo da se proverava imovina stečena od 1997“, objašnjava predsednik Radne grupe za izradu zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine Boško Đukić.
Radna grupa trebalo bi da do 15. jula predloži Vladi RS radnu verziju zakona o proveri, oduzimanju nelegalno stečene imovine i raspolaganju njome.
Iz zakona treba da proizađu različiti akti koji bi regulisali formiranje direkcije koja će voditi finansijske istrage.
„Ovo je veoma osetljivo pitanje. Treba uraditi zakon koji će biti provodiv, jer je pravo na imovinu jedno od osnovnih ljudskih prava“, dodaje Đukić i kaže da su u izradu zakona uključeni različiti stručnjaci iz oblasti prava i ekonomije.
Takođe, Radna grupa sagledava različita rešenja i iskustva Engleske, Francuske i Italije u sprovođenju zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine.
Još nije dogovoreno da li će optuženi u RS za organizovani kriminal morati sami da dokazuju pred sudom poreklo imovine, kako je to sugerisano u međunarodnim konvencijama.
Đukić dodaje da borba protiv organizovanog kriminala gubi smisao bez oduzimanja nelegalne stečene imovine, jer osuđenici mogu s njom da upravljaju iz zatvora. On dodaje da Radna grupa nije videla nacrt zakona o oduzimanju nelegalno stečene imovine koji je uradila prethodna vlada.
„Bivša ministarka finansija Svetlana Cenić tvrdi da je nacrt urađen i da postoji u Vladi. U Ministarstvu kažu da zakona nema, tako da ne znamo šta je planirala prethodna vlada“, kaže Đukić.

Prioritet oduzimanje, a ne krivično gonjenje
Glavni specijalni tužilac Miodrag Bajić kaže da intencija predviđenog zakona treba da bude oduzimanje imovine za koju vlasnik ne može da dokaže njeno poreklo, odnosno da se prioritet ne daje krivičnom gonjenju. „To govorim zato što u krivičnom zakonodavstvu nema retroaktivnog delovanja. Protiv onih koji ne budu mogli dokazati poreklo imovine, uglavnom će se voditi građanske parnice“, objašnjava Bajić. Njega raduje to što se razmišlja da cenzus za proveru imovine bude pola miliona KM, „jer država treba da se obračuna s najvećim kriminalcima koji su legalizovali novac zarađen na nezakonit način“.