Svetsko tržište rada: rizici i problemi

Šef Međunarodne organizacije rada Huan Somavija je situaciju u pogledu nezaposlenosti u svetu nazvao katastrofalnom. U članku objavljenom u „Rosijskoj gazeti“ on je naveo nimalo radosne cifre o stanju međunarodnog tržišta rada, a takođe je podelio svoje viđenje prevladavanja ovog stanja krize.

Danas je bez posla preko 200 miliona ljudi, piše Somavija. I ovaj broj stalno raste. Uz današnji tempo ekonomskog rasta, koji se procenjuje na 1% godišnje prosto nije moguće obnoviti 30 miliona radnih mesta, koja su izgubljena od početka krize 2008. godine. Uostalom, statistika uvek pomalo vara, i čak ni navedene cifre ne pružaju potpunu sliku. Ne računaju se milioni radnika koji su prinuđeni da pristanu na skraćeno radno vreme, kao ni oni koji odlažu izlazak na tržište rada ili su izgubili svaku nadu u to da će naći posao. Posebno su žalosni podaci o nezaposlenosti među omladinom. Danas na svetu takvih ljudi ima skoro 80 miliona i ovaj nivo je dva-tri puta viši nego kod odraslih radnika.

Generalni direktor MOR je podsetio da se protestne akcije koje se odvijaju u svetu odvijaju upravo pod parolama borbe protiv nezaposlenisto i nejednakih prihoda. Međutim, nemaju svi ljudi koji rade dovoljno prava, socijalnu zaštitu i mogućnost da izraze svoje mišljenje. A ako se ima u vidu to da se svetska ekonomija nalazi na pragu još jedne recesije koja može da traje preko deset godina situacija se može samo pogoršati. Za lidere „Velike dvadesetorke“ vrlo je važno da razmisle o tome kako da čuju svoje građane i kako da odgovore na sve veće nezadovoljstvo ljudi. Spasenje finansijskih tržišta je po mišljenju Huana Somavije najvažniji zadatak, ali treba posvetiti pažnju i onima koji nose breme krize – milionima nezaposlenih i onima koji to mogu da postanu.

MOR predlaže da se u vezi s ovim preduzmu mere, koje su već dokazale efikasnost u različitim zemljama. To je pre svega povećanje investicija u infrastrukturu zapošljavanja od današnjih 5-6% BDP do 8-10. Kao drugo, obezbeđivanje pristupa bankarskim kreditima za mala i srednja preduzeća gde se uglavnom i otvaraju radna mesta. Uzgred rečeno, upravo tako su postupili Rusija i Brazil. Kao treće, otvaranje radnih mesta za omladinu. I na kraju, kao četvrto, obezbeđenje potpunog uključivanja stanovništva u mere socijalne zaštite.

Stručnjaci na različite načine ocenjuju predloge MOR. Međutim, svi se slažu s tim da je problem tačno postavljen. Samo metode za njeno rešavanje ne odgovaraju svima, smatra generalni direktor Fonda za efikasnu politiku Kiril Tanajev.

To su predlozi koji se daju da bi se podstakla određena diskusija o ovom problemu. S ove tačke gledišta pitanje je postavljeno ispravno, a predlozi su potpuna utopija. Nije moguće primorati suverene zemlje, ni razvijene, ni nerazvijene, da postupaju na ovaj ili onaj način. Zemlje se u svojoj politici i u svojim radnjama po pravilu rukovode uskonacionalnim, egoističnim interesima, s jedne strane, i s druge strane, uskim političkim interesima i tekućim političkim ambicijama.

S druge tačke gledišta, pokušaji da se pronađu recepti za spasenje od krize u okviru postojećeg globalnog političkog sistema su sami sebe iscrpeli, uveren je član predsedničkog saveta za razvoj građanskog društva i rpava čoveka Boris Kravčenko.

Treba da se okrenemo licem prema čoveku, treba da otvaramo radna mesta, da omogućimo ljudima da dostojno zarade, da trošimo novac u realnom sektoru i to je pravilan izlaz iz krize. Ovakve metode kao što je formulisao MOR predstavljaju jedini izlaz iz globalne finansijske ekonomske krize u čiju drugu fazu smo sad stupili.

MOR takođe poziva svetske lidere da se okrenu licem prema običnom radniku, da počne da funkcioniše princip kad je socijalna sloga iznad finansijskih interesa, a ljudi veruju da mogu da žive dostojnim životom.