Opozicija Srbije: aktuelna vlast integrisanim upravljanjem granicom pristala na pravljenje granice sa južnom pokrajinom

Dok vladajuće partije u Srbiji smatraju da je dogovor oko administrativnih, odnosno graničnih, prelaza između Srbije i Kosova postignut u Briselu za Beograd sasvim prihvatljiv, opozicija tvrdi da se za još uvek neizvesno dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU Srbija odrekla Kosova. Potpredsednik DSS-a Miloš Jovanović kaže da je aktuelna vlast integrisanim upravljanjem granicom pristala na pravljenje granice sa južnom pokrajinom.

Taj dogovor, nažalost, predstavlja još jedan i suštinski korak u nečemu, što se, naravno, može nazvati priznanjem secesije kosovskih Albanaca. Cijena, koju Srbija mora da plati da bi postala punopravni član Evropske Unije, jeste da prizna secesiju svoje južne pokrajine. To se čulo mnoštvo puta kod najviših zvaničnika zemalja EU. To uostalom stoji i u preporuci Evropske komisije povodom pitanja statusa kandidata. I o tome ne može biti spora, i o tome ne može biti diskusije. To je tako.

Poslanik SNS-a Borislav Pelević zatražio je hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj vlada treba da obrazloži poslanicima suštinu sporazuma o administrativnim prelazima.

Vlada Republike Srbije je nažalost priznala da postoji granica između Srbije i Kosova, i time jasno stavila Zapadu do znanja da priznaje nezavisnu republiku Kosovo. Dakle, zarad dobijanja statusa kandidata Beograd je izneverio Srbe sa Kosova i Metohije. I Beograd je jasno stavio do znanja da priznaje granicu između Srbije i Kosova. 

I zamenik šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović smatra da je dogovorom sa Prištinom o administrativnim prelazima vlada Srbije priznala te prelaze kao granične.

U FUS noti broj 1 ovog sporazuma postoji sledeća rečenica:   „Jedna strana prizna liniju kao granicu, a druga strana priznaje liniju kao administrativnu graničnu liniju“. To znači da je vlast priznala da između Kosova i Metohije i Centralne Srbije postoji nešto, što se zove granična linija. Na kraju krajeva, budući da se u ovom sporazumu na šest mesta spominje pojam „Evropska Unija“,  nije uopšte bitno, šta Srbija smatra pod terminom „prelaz“. Bitno je šta Evropska Unija smatra pod terminom „prelaz“. Za njih je to državna granica, granica između dve države.

Sednica skupštinskog odbora za KiM na kojoj će se raspravljati o najnovijem dogovoru u Briselu, o kome niko sem uskog kruga oko pregovaračkog tima ne zna ama baš ništa, zakazana je za petak.