Nevirtualna pomoć

9. decembra, na samitu šefova EU treba da budu usaglašene mere prevladavanja dužničke krize. Ipak niko ne oseća poseban optimizam. Ranije je nemački kancelar izjavila da recepata koji u jednom danu mogu da reše problem nema. Eksperti su se vratili diskusiji da li vredi da se zoni evra pruža pomoć spolja. Izemđu ostalog ponovo se razmatra potencijal zemalja članica BRIKS-a i Rusije između ostalog.

O tome da je Rusija spremna i da može da pruži ruku pomoći Evropi više puta je govorilo rukovodstvo zemlje. Predsednik Medvedev na samitu G-20 u Kanu podvukao je da čak bez ustupaka od strane EU po pitanjima energetike, Rusija može da uveća obim pomoći u okviru MMF. Za sada je reč o tranši od 10 milijardi dolara. Teorijski ovaj doprinos može biti i veći, uzimajući u obzir zlatne i devizne rezerve zemlje, ističu eksperti.

Osim mehanizama MMF postoji Evropski fond finansijske stabilnosti. On je namernjen kupovini dužničkih obveznica kriznih zemalja i pružanju kredita. Rusija može da uloži u Fond, izjavio je ranije za Glas Rusije pomoćnik predsednika Arkadij Dvorkovič. Ipak to će biti moguće tek onda kada mehanizam rada fonda bude potpuno usaglašen. Naravno, učestvujući u spasavanju zone evra, Rusija samim tim osigurava sebe, ističu eksperti. Ipak u aktualnoj situaciji za sada je bolje ograničiti se namerama, a ne prelaziti na delo. Pri čemu to se tiče kako učešća u MMF, tako i u Evropskom fondu finansijske stabilnosti, smatra nezavisni finansijski savetnik Aleksej Novičenko.

Rusija bi mogla da uveća kvotu fondiranja MMF, samim tim podigavši sopstvenu visinu pozajmica fonda. SAda one iznose oko 800 milijardi američkih dolara. Obim dužničkog bremena koji visi na Rusiji mnogo puta je manji od obima koji postoje čak kod najstabilnijih zemalja zone evra. Ali ja ne bih govorio o tome da bismo sada mogli da priteknemo u pomoć zoni evra koja strada. Zato što je kod nas predizborna godina, mogući su troškovi. Oni će zahtevati velika budžetska ulaganja za podršku sopstvene domaće privrede.

Neki eksperti govore o netrivijalnim načinima spasa evropske ekonomije. I to nisu obavezno makroekonomski. Izračunato je da svakog meseca ruski turisti troše u Evropi nekoliko miliona evra. Veći deo od 2,5 milijarde evra koju potroše turisti samo u kriznoj Italiji predstavlja novac ruskih građana. Ipak važna prepreka na putu slobodnog kretanja kapitala su vize. Evropa treba ozbiljno da se zamisli da li toliko rizici njihovog ukidanja premašuju ekonomsku korist.

Pomoć Evropi u teška vremena ne svodi se samo na monetarne metode, podvlače analitičari. Neprekidna isporuka resursa, između ostalog energenata, to potvrđuje. Pri tome čak u uslovima političkog pritiska Brisela Rusija je predložila da se realizuju veliki infrastrukturni projekti u tom pravcu. Gasovod Severni tok je bio pušten u rad pre mesec dana. Izgradnja Južnog toka koji će snabdeti gorivom južnu i centralnu Evropu teče po planu.