Očaj evropskih elita

Uoči važnog briselskog samita zemalja EU 8-9 decembra u Evropu je krenuo američki ministar finansija Timoti Gajtner. To je direktan signal da Bela kuća ne samo da drži ruku na pulsu evropske ekonomije, već namerava i da koordinira lečenje zone evra. Moguće scenarije lečenja razmatra naš komentator Petar Iskenderov.

Vašington sasvim opravdano smatra da evropska kriza preti i američkoj ekonomiji. Počinje da se čini neispunjivim između ostalog i predizborno obećanje Baraka Obame da do 2014. udvostruči američki izvoz. Bez obnove evropskog tržišta dati zadatak ne može da bude rešen. Kao rezultat može da se desi krah obamamanije i povratak republikanaca u Belu kuću, u čije vreme odnosi Evrope i Amerike su bili daleko od idealnih.

I sve ove pretnje su više nego realne. Po svedočenju britanskog izdanja Biznis Nju Jurop, dužnička kriza jača, i to se direktno tiče ne toliko problematičnih zemalja. Nivo nezaposlenosti je vrlo visok i u Španiji, gde je dostigao najveći pokazatelj u čitavoj istoriji zemlje, i u Velikoj Britaniji. To je očigledan signal za uzbunu za čitavu Evropu.

Rekordna nezaposlenost i porst socijalnog očaja u vezi sa tim direktno dotiče raspoloženja evropskih birača. U poslednje dve godine Evropa se već suočila sa radikalnim skretanjem biračkog tela i neviđenim uspehom radikalnih partija. Idejno-politička razlika između vladajuće elite evropskih zemalja i njihovog stanovništva ni u kom slučaju ne sme se ignorisati, potvrdio je u intervjuu za Glas Rusije šef odeljenja za evropsku bezbednost Instituta za Evropu RAN Dmitrij Danilov:

Na nacionalnom i nadnacionalnom nivou i dalje ostaje jaz između vlasti i društva. Stanovništvo evropskih zemalja nastavlja da se sa nepoverenjem odnosi prema vlasti. To omogućava da se prognozira kako dalji skok popularnosti opozicionih snaga, između ostalog radikalnog usmerenja, tako i rast socijalne napetosti u zemljama EU. Pri čemu areal protestnih akcija izlazi van okvira teritorije problematičnih zemalja poput Grčke, Italije ili Španije.

Nevolja je u tome što EU i dalje ne zna kako da stabilizuje situaciju u ekonomskoj sferi. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu očigledno je kao probni balon pustio ideju o emisiji jedinstvenih antikriznih evroobligacija od strane zemalja zone evra. Ovaj plan se u celini nalazi u tokovima američkih predloga, ali kategorički ne odgovara Nemačkoj, koja ne želi da preuzima na sebe breme spasavanja evra. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble umesto toga predlaže svim zemljama zone evra da prave sopstvene stabilizacione fondove.

Rukovodstvo EU za sada kloni u stranu Nemačke. Pretpostavlja se da će na predstojećem samitu EU Barozu i predsednik Saveta EU Herman van Rompej predložiti da se unesu hitne izmene u bazične dokumente EU u cilju jačanja budžetske discipline zemalja članica zone evra. Upravo ovu varijantu su izrekli na sastanku lideri Nemačke i Francuske – Angela Merkel i Nikola Sarkozi. Ali na putu usvajanja sličnih mera leži posebno mišljenje Velike Britanije, tradicionalnog saveznika SAD. Britanski premijer Dejvid kameron vidi u predloženim koracima put ka ekonomskom i političkom raskolu EU – po znaku postojanja ili odsustva evra u pojedinoj zemlji.

U svakom slučaju, do kraja ove nedelje će biti jasno čega se više plaše u Evropi – pogoršanja odnosa sa SAD, ili toga da će zemlje lideri prepustiti sudbini autsajdere, ako pokušaju da ih primore da preuzmu na sebe preveliko breme.