Titova imovina pred sudom

Naslednici Josipa Broza Tita traže da im pripadne njegova lična zaostavština. Misterija takozvani četvrti spisak pokretne imovine, vredne desetine miliona evra.

Od Titove smrti prošlo je više od trideset godina. Nekadašnji predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, Josip Broz, za sobom je ostavio mnoge nepoznanice, a jedna od najvećih tajni jeste njegova zaostavština, koja je u celini pripala državi.

Put za ponovno utvrđivanje Titove zaostavštine, otvoren je tek 2000. godine, kada je Ustavni sud Savezne Republike Jugoslavije, proglasio neustavnim zakon iz 1986, kojim je njegova kompletna imovina proglašena državnom.

Tadašnjim naslednicima, supruzi Jovanki i dvojici sinova, dodeljene su malo vredne stvari.

"Od vrednih stvari, nisu ni vredne stvari, da kažem, bio je jedan prsten sa oštećenim dijamantom, bio je neki fotoaparat i neke olovke i lula i takve stvari. Posle smrti dobili su Žarko, Miša i Jovanka po 4.000 maraka, koje su bile na jednoj knjižici, od autorskih honorara'', kaže Titov unuk Joška Broz.

Sada je šest naslednika - ponuđena su im, kažu, tri spiska, koji su više puta prepravljani i sa stvarima skromne vrednosti.

Najveća misterija, tvrde, ostaje takozvani četvrti spisak, na kojem su navodno popisane pokretnosti vredne desetine miliona evra, a koji do danas nije obelodanjen.

Sporno je, međutim, ono što se krije u depoima Spomen zbirke, danas poznatije kao Vila mira, u Užičkoj 11, koja je odlukom Vlade Savezne Republike Jugoslavije 1996. godine, isključena iz sastava Muzeja istorije Jugoslavije.

I u samom Muzeju pohranjeno je Titovo nasleđe neprocenjive vrednosti. Tu su čuvena Staljinova sablja, kamen sa Meseca, orden Suvorova.

''Josip Broz je imao dve vrste sticanja imovine. On je kao predsednik Jugoslavije imao poklone koje je dobijao u tom domenu, a isto tako i on i njegova supruga dobijali su poklone koji su bili lične prirode i ličnim povodom. U skladu sa zakonom, to predstavlja njegove lične stvari i te lične stvari moraju biti predmet ostavinskog postupka, odnosno nasleđivanja od strane njegovih naslednika'', kaže advokat Joške Broza Goran Petronijević.

Sa izložbe u Muzeju, pre nekoliko godina, ukradeno je 20-ak Titovih ručnih satova. Naslednici tvrde da je i druga imovina nestala netragom.