Radovanova krv

Doživeli smo sumrak Srbije, sumanost domaćih ustaša i totalnu okupaciju degenerisanih evroizdajnika. Povampirila su se brozovska čudovišta iz nekoliko generacija i mrze, proganjaju, razaraju i lažu od malih dolara do basnoslovnih miliona evra koje donosi njihova natovska civilizacija ovom narodu koji će živeti u raju zemaljske stvarnosti.

Na tom putu je uhapšen Radovan kao najveća smetnja njihovoj sreći, pobedi antisrpstva nad Srpstvom, trijumfu anacionalnih nad nacionalnim, kao smetnja gaženju istorije, ubijanju mita, rastvaranju države, razvlašćivanju većine, tiraniji raznih manjina  i brisanju nacionalnog identiteta.

Radovan je personifikacija svega onoga što predstavlja uspravnog Srbina, državotvornog, mitskog, istorijskog, ratničkog, umetničkog, književnog, političkog, časnog, ponosnog. On je savremenik koji je do sada najviše u sebi objedinio vrlina koje u sebi nosimo genima, krvlju, vekovima.  Kroz sve ove godine njegovog skrivanja sada vidimo tu briljantnu energiju i hrabrost koja treba da krasi svakog predvodnika.

Kroz njega se pokazuje kontinuitet politike i nacionalnog interesa koji oni nemaju. Kroz Radovana se odvija politika i težnje Karađorđa, Miloša, Milana, Petra Prvog, Aleksandra Prvog, Milana Stojadinovića, Milana Nedića, Dragoljuba Draže Mihailovića, Jovana Raškovića sa njihovim najboljim delima i stremljenjima. Samo je on uspeo tu srpsku borbu da  idejno homogenizuje na tragu ovih velikana. U sebi nije nosio partizansko zlo, brozovsku službu, mešanu krv  koja je danas ponos „druge Srbije“ nastale na krvi i srboubilaštvu iz 1944, 1945 i dalje.

Danas se susreću dve paralelne stvarnosti. Prva je naša, većinska, nacionalna, narodna, svesrpska, tradicijska, pravoslavna i slovenska u kojoj je Radovan herojska ličnost naše „Prve Srbije“ i  druga stvarnost koju oni zovu „Druga Srbija“ nastala na leševima, logorima i kumrovačkom kultu. Iako manjinska ona i dalje vlada našom državom i našom sudbinom i životima naših heroja. Nastali kao genetski eksperiment mešanjem raznih nacija i na mržnji prema Srbiji sprovode zlodela i nekakvu „denacifikaciju“ i „natoizaciju“. Poniženo se osećam kada gledam kako o Radovanovoj sudbini i sudbini većine Srba odlučuje musliman šiptarskog porekla Ljajić uz pomoć hrvatskih sinova Beograda Vekarića ,Olge Kavran... i brojnih drugih potomaka proizvedenih u titoslavskoj laboratoriji zla.

Mi kao većina iz dana u dan doživljavamo poniženje od manjine koja sada zahvaljujući šačici izdajnika drži celu državu pod okupacijom i medijskom torturom.

Radovanovo blago danas nosimo kroz duh, preko misli, govora, vere, tihovanja znajući da je to želja za pobedom , volja za slobodom i nacionalnom Srbijom. Radovanovo skrivanje je bila viša misija da bi mi pobedili. Radovanovo utamničenje je znak da se približava naša pobeda. Vera u Radovana je snaga srpskog zaveta o ujedinjenju i pomirenju, o obnovi i vidovdanskom kultu svih naših mučenika. Moramo verovati u slobodu da bi je ostvarili. Naša nacija i naša majka Srbija će to ostvariti.