Dragan Milosavljević: Sve dok ne zatru Srbiju

Narodu je namenjena zlehuda sudbina lobotomiranih sužanja ovdašnje politike izdaje. U kukavnom gnezdu svedeni smo na onemele i nemoćne svedoke zatiranja otadžbine. U mutne političke igre još jedne runde pregovora sa Prištinom u Briselu koaliciona trojka ulazi u konačnu etapu neskrivene  državničke nemoći.
Oni čak i ne skrivaju odsustvo elementarnih ideja o zaštiti naroda, vere i države. Osim  demonstracije  “realizma “ i  preklinjanja dželata, “ako ga već ne mogu pobediti”, jedini istinski problem za njih je kako obezbediti smokvin list za ovu politiku propadanja i poloma države koju su  preuzeli u trampi za lične privilegije i nekažnjivost, kako za sebe tako i za svoje već sada prebogate potomke.
Druga stvar je već kako će to biti saopšteno i predstavljeno javnosti, a uz pomoć podaničkih medija (podmazane mašinerije B92, RTS i Politike, Blica i Danasa) iz toga su se, videćemo uskoro, i bez većih problema ispiliti, uz nešto uhodanog  posprdnog cinizma EUrofanatika ili pobeda “realizma“ ili nastavak “junačke” agonije koprcanja.
Ta burleska besprimernom manipulativnošću glasila ove čudovišne koalicije (bude li baš neophodno) mogla bi čak biti upoređena sa Lazarevim polaganjem žrtve na oltar otadžbine.
Kako je do svega ovoga došlo, zašto su “preuzete obaveze“ od vlasti koja je srušena na prošlim izborima, ko su krivci, ko treba da podnese račun, naravno neće biti predmet rasprave ni u parlamentu ni štampi ni SANU, niti će progovoriti dobrano zanemela SPC.
Na ovdašnjem vašaru medijskog spinovanja buja širenje kulture besramlja i egozima, a preko etike “farmi” koje su postale zaštitni znak  i kulture i politike “promene svesti“ u Srba. To je ključni  među sedam uslova ultimatuma Germana ispostavljenih Srbiji, sramnijeg i od onog 1914.
Ko drugačije vidi i kaže od stavova zvanične politike i saopštenja opasno kleveće i laže-  nagovestio nam je guru iz pozadine ovog čudovišnog eksperimenta nad nekad slobodarskim narodom, danas već gotovo potonulom u strah, lobotomiju  i hibernaciju.
A u atmosferi širenja straha, u šta spada “ničim izazvana” pojava antijevrejskih postera, čudna  eksplozija gasovoda usled “sleganja tla” i bujanje paklenog beznađa, koji je logična završnica  poslednjih izbora gde je ponovo izigrana volja naroda. Tekuća politika, poigravanjem sa javnošću, naziva se “spasavanjem onoga što se spasti može”, ”bolnim kompromisima“ i “neizbežnim paklom”, a sve to prekriva se škripanjem izlizane ploče o “budućim EU integracijama” i o datumu pregovora “na dohvat ruke”. Spinuju se preko ulisičenih ili potplaćenih medija najnovije trice i kučine namenjene kao jedini jelovnik gladnom i opljačkanom javnom mnjenju.
Pritom, posebno zabrinjava da baš sa najvišeg i najodgovornijeg mesta za odbranu države dolaze najave da “neke stvari Srbija ne može odbiti” a da koordinacija bezbednosti zna da će sve biti još bolnije nego što se može zamisliti. Podseća to na onu krilaticu američke policije upućene potencijalnim žrtvama od silovanja- “Ako ne možete da izbegnete nasilnu penetraciju pokušajte da uživate.”
Kao da ovi, ni posle žutih, ništa nisu naučili od prethodnih pregovora između crvenih i NATO u Rambujeu, kada je Milošević podneo američkom državnom sekretaru Vorenu Kristoferu prazan papir i rekao “napišite ovde šta sve treba da ispunimo da bi nas već jednom ostavili na miru”. Odgovor je “taj list će ostati prazan jer ćete uvek i u svakom trenutku ispunjavati sve ono što od vas budemo tražili”
Štaviše, kažu da je sada još teže. Njima! A zar ne pregovaraju sa prijateljima “ljudskih prava“ koji su prozapadnu elitu u Beogradu finansirali sa 100 miliona dolara da Srbiju dovede baš u ovakvo stanje u kome se nalazi, a da kao uslov obavi “demokratski” puč ...veleizdaje, i malo li je- preda štafetnu palicu na kraju staze socijalistima i radikalima. Kako reče Hilari nedavno, a citirao je B92,  “došli smo do zaključka da će probleme najbolje zatvoriti upravo oni koji su ih i otvorili“.
I tako posle Rambujea onaj naoko prazan list, na kome je nevidljivim mastilom napisana beskonačna lista zahteva, stoji sada pred Dačićem, Nikolićem, Vučićem i družinom koalicije u koju su se  posle “preobraćenja“ bukvalno preko noći, iznebuha spustili i postali ključni faktor neki novi “realni“ radikali.
A njihov je medijski i politčki uspon dobro osmišljen i organizovanom akcijom nikog drugog nego  nego bivšeg američkog ambasadora Montgomerija, a kraj bolnog procesa očekuje novi favorit zapada (Boris kao da je zaboravljen) lider u usponu, da bi postojećim ovlašćenjima dodao i ulogu premijera. NIN pomalo cinično, u ime gazde nemačkog Ringijea, tvrdi da je “Srbija na pragu apsolutizma”.
I cela njihova beznadežna spin komedija, u koju spadaju karnevalska borba protiv korupcije, koju vodi ministar odbrane, a prati policija, čiji je koodinator spomenuti nadglednik tajnih službi, svodi se na proizvodnju povoda za sluđivanje javnosti.
Tu javnost po svaku cenu valja sprečiti da ne bi videla banalnu istinu da je sudbina države u rukama notornih i bezosećajnih političkih manipulanata, nespremnih da se suoče sa istinskim državničkim obavezama. Oni brutalno prikrivaju potpunu nespremnost da se suprotstave namerama svojih sponzora da u puzećem državnom udaru stalnim ponižavanjem Srba u potpunosti razvale Srbiju i pretvore nas u moderno roblje. Sa neverovatnom medijskom pompom propraćema je i nedavna podanička turneja  političkog i crkvenog vrha u Vatikan na inauguraciju novog pape.
Upravo odande, iz Vatikana, gde je jezuita postao novi čovek neograničene moći, otac ili “očuh” Franjo, videćemo tek, posle smrti patrijarha Pavla, a pod maskom “pomirenja crkava” kao da je namah i sa velikom prilježnošću, “nova” SPC prihvatila obavezu sprovođenja (rekli bismo jednostranog)  ekumenizma.
Jer katolicizam je u svojoj biti od početka do danas ostao prozelitski. Nasilno pokrštavajući, ako se malo udubite, u današnju pometnju unutar SPC koju raspiruju neskrivene pripreme separacije pravoslavnih crkva na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni, a koje se diktiraju iz pravoslavne integralističke crkve SAD (preko Bajdena) i već obavljene u Makedoniji i Crnoj Gori, biće sve jasno..
Zanimljivo bi bilo znati šta je sve potpredsedniku Bajdenu u Rimu obećao predsednik Nikolić, ali u svakom slučaju bio je još bleđi i unezvereniji od Koštunice kada ga je, u slavljeničkoj petooktobarskoj predsednikovoj turneji, svojevremeno primio Klinton. Tada je verovatno saznao za pravu cenu oktobra izvedenog u Beogradu kome je pazajmio svoj izgled nekompromitovanog političara. Recimo da mu je danas žao, ali treba to reći dovoljno glasno.
Zbog svih ovih događanja, onaj koji već nije podlegao propagandnoj matrici zamene uzroka i posledice, običan građanin, mora sebe videti danas u Srbiji u koncentracionom logoru, čije su žice političke i medijske obmane,  vešto upletene oko dobro ukopanih stubova “srpske genocidnosti”.
Za to vreme dobro plaćeni klovnovi sa B92 i RTS pre svih (bez alternative) i dalje rade na tome da sluđuju narod, pogotovo uoči ovih “istorijskih dogovora“
Te sekvence pranja mozga smenjuju se takvom brzinom i brutalnošću, uz  asistenciju  potčinjenih domaćih medija, da subjekt ovog rata protiv populacije gubi svaku orijentaciju, želju za otporom, i na kraju, očajnici optužuju sami sebe. Danas je nemoguće proći gradom od samooptužujućeg leleka ljudi da smo sve sami sebi skrivili.
Gubitak samopouzdanja je ono što kapoi i njihove gazde žele, jer definitivno je sramota u globalnom svetu biti patriota, oženjen osobom suprotnog pola i dobar i brižan roditelj.
Da li je to neko, kojim slučajem, rekao „ma ljudi, kanda smrdi na diktaturu”.  Nije naravno. To bi samo bila još jedna “teorija zavere”, još jedno mucanje “govora mržnje”. Što reče Njegoš “pleme moje snom mrtvijem spava”. Svi mogu biti pozvani na odgovornost za ometanje ovakve “demokratije” osim provokatora na pansionu službi.
Uostalom, zato i jesmo pod nadzorom- ulisičeni. Spremamo se dan za danom, lekciju po lekciju, za jedan mnogo sveobuhvatniji Hag, kada nam svima dokažu endemsku sklonost genocidu. Ili ćemo se otkupiti novim predajama- sve dok ne zafali Srbije.
 
Vidovdan