Robotizacija armije kao perspektiva

Borbeni roboti će postati oružje nove generacije. Ruski vojno-industrijski kompleks odredio je prioritete u proizvodnji perspektivnih vidova naoružanja i vojne tehnike. Oslonac će biti stavljen na stvaranje maksimalno robotizovanih borbenih sistema u kojima se čoveku daje bezbedna funkcija operatera.

Sredstvo smanjenja gubitaka

O perspektivama robotizacije armije ponovo se govorilo na zasedanju društvenog saveta pri vojno-industrijskoj komisiji vlade RF, posvećenom tematici i pravcima rada nedavno formiranog Fonda perspektivnih istraživanja (FPI). Robotizacija se nudi kao način koj značajno povećava efikasnost bojevih dejstava i smanjuje pri tome očekivane gubitke.

Robotska tehnika raznovrsne namene koristi se u armijama raznih zemalja već odavno i sve više – bespilotne letelice i ploveći uređaji, kopnena vozila raznih tipova preuzimaju na sebe sve više funkcija koje su do sada obavljali ljudi. Količina ovakve tehnike se uvećala, dok na prelazu vekova kvantitet nije prešao u kvalitet – kopneni, vazdušni i pomorski roboti igraju sve veću ulogu u bojevim dejstvima.

Bespilotne letelice koriste se za izviđanje, navođenje raketa. Konačno, mnogi mogu sami da pogađaju ciljeve. Kopneni roboti se kroiste za uklanjanje mina, proboj prepreka. Osim toga, mnogi od njih su naoružani i mogu da se koriste za vođenje borbe u uslovima povećanog rizika – recimo, u gradu.

Robote počinju da koriste i u pozadini – tako kompanija Oshkosh Truck radi na bespilotnim kamionima, a kompanija Boston Dinamik je napravila robota nosača koji liči po formi na veliog psa i naziva se Big Dog. On može da prenosi do 75 kilograma tereta.

Ruske varijante

Referat predstavljen na društvenom savetu Vojno-industrijskog kompleksa pretpostavlja doradu nekoliko porodica robota vojne namene: od izviđačkih i udarnih bespilotnih uređaja velikog dometa do podvodnih robota i robotoizovanih egzosleketa, koji omogućavaju da se značajno uvećaju fizičke mogućnosti čoveka.

Posebno treba pomenuti razradu robotizovanih čamaca za ratnu mornaricu, o kojima je nedavno govori podpredsednik Objedinjene brodograđevinske korporacije Igor Zaharov. Takvi uređaji se primaju u naoružanje mnogih zemalja. Robotizovani čamci vrlo su traženi za dejstva u obalskoj zoni, borbu protiv mina, izviđačke operacije, kao i dierzije. Oni mogu da budu opremljeni opremom za razaranje infrastrukture protivnika, uništavanje linije veze i druge zadatke.

Podvodni uređaji opremljeni robotima mogu da budu nezamenjive oči i uši izviđanja ratne mornarice na oblaskim teatrima vojnih dejstava, bilo da je to Baltik, Crno ili Sredozemno more, arhipelazi Jugoistične Azije. Po rečima Igora Zaharova, nadalje Objedinjena brodograđevinska korporacija namerava da razvija sopstvene razrade u toj sferi.

Izbeći euforiju

Bez obzira na brz rast svog potencijala, roboti za sada nisu dostigli i još dugo neće dostići mogućnosti vojnika i tehnike kojom upravlja čovek. Osnovno ograničenje ostaju mogućnosti optike. Nikakav optički elektronski sistem ne može da se poredi sa sistemom ljudski mozak- ljudsko oko ojačanim optikom. Još jedno ograničenje se sastoji u tome što nema pravog veštačkog intelekta koji može opertivno da reaguje na situaciju koja se stalno menja. To navodi da se koristi upravo daljinsko upravljanje, a ne autonomni uređaji.

Stvaranje nekoliko porodica dirigovanih u autonomnih uređaja (podvodnih, kopnenih, letećih) i robotizovanog oklopa koji osiugrava uvećanje efikansoti postojećih i perspektivnih sitema naoružanja, kao i posebnih robota-boraca omogućava da se smanje ljudski gubici. Pri tome neophodno je izbeći robotsku euforiju – kada se na robotsku tehniku polažu preterane nade koje dalje mogu da dovedu do razočaranja i obustave programa.