Novi ultimatumi Srbiji

Dok su upućivali čestitke za hapšenje Radovana Karadžića, funkcioneri iz SAD i EU izneli su nove zahteve: Da se sever Kosova stavi pod kontrolu i da Srbija odustane od zahteva da Međunarodni sud pravde oceni jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova – naglasio je Danijel Frid
 
Iako su EU i SAD hapšenje Radovana Karadžića pozdravile kao do sada najveći korak Srbije u ispunjavanju haške obaveze i opredeljenosti ka evropskim integracijama, ovoga puta nije usledio ni trenutak predaha u ispostavljanju novih zahteva.
Samo dan posle objavljivanja vesti o hapšenju jednog od najtraženijih haških optuženika, visoki funkcioner američke administracije izneo je novi zahtev. „SAD žele da međunarodna zajednica što pre preuzme izgubljenu kontrolu nad severom Kosova gde većinom žive Srbi”, rekao je u Briselu pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu posle konsultacija između EU i NATO-a. Pozivajući na što bržu rekonfiguraciju Unmika, Frid je naglasio da sever Kosova ne može da ostane „van kontrole, niti van Kosova”.
 
Jučerašnji „Njujork tajms” je primetio da hapšenje Karadžića nije samo pobeda međunarodnog prava, nego i potvrda da omiljena evropska doktrina „lakog pritiska” dobro funkcioniše. „Dok se ohrabruje približavanje Srbije EU, insistira se na izručenju optuženih za ratne zločine. Evropski pristup jednostavno dobro funkcioniše”, zaključuje se u komentaru i navodi da je uspeh veliki, iako se dosta čekalo na njega.
 
Da se putevi ka evropskim integracijama i „sređivanje” zaostalih problema (Kosovo i puna saradnja sa tribunalom) nisu ukrstili samo u tradicionalnoj srpskoj sklonosti ka zaverama, vidi se i iz izjave evropskog komesara za proširenje, Olija Rena koji je u utorak na konferenciji za novinare u Briselu izjavio da bi „bilo dobro da se pitanja EU i Kosova posmatraju odvojeno, koliko god to bude moguće”.