Jelašić: Srbija može da profitira od finansijske krize

Dešavanja na međunarodnim finanisijskim tržištima imaće značajne i dugoročne efekte, kako na celokupan bankarski sektor tako i na poslovanje Narodne banke Srbije, a Srbija bi od toga mogla profitirati, ocenio je guverner Radovan Jelašić.

On je ukazao da je naš bankarski sektor nekoliko puta likvidniji i solventniji od onih u koje se trenutno upumpavaju stotine milijardi dolara, pre svega u SAD i zemljama Evropske unije.

Jelašić je rekao da se u publikaciji „Dojče banke”, gde je rangirano 26 zemalja centralne i jugoistiočne Evrope prema mogućim posledicama svetske finansijske krize, Srbija ne nalazi u grupi najranjivijih, u koju spadaju baltičke zemlje, Mađarska, Rumunija i Bugarska.

Po odličnom pokazatelju deviznih rezervi i depozita, Srbija zauzima visoko drugo mesto, a prvo u pogledu adekvatnosti kapitala banaka, koja je u odnosu na drugorangiranu Tursku veća za 9,5 odsto, rekao je Jelašić, ukazujući da je Srbija „majstor da sama sebi kopa jamu”.

„Dežurini kritičari, verovatno direktni potomci naših profesionalnih etno-narikača, jedva čekaju da objasne vezu između devizne štednje i tekućeg platnog deficita, da pričaju o rejtinzima banaka kao da je centralna banka rejting agencija, o kursu, za koji tobože svako zna da je nerealan, o akcionarskom kapitalu od svega pet miliona evra”, kazao je Jelašić.

On je ocenio da je zajednička poenta u poruci - „ljudi uzmite novac, stavite ga u slamarice, odnosno zaključajte u sef”, i zapitao „da li će isti ti analitičari nadoknaditi građanima 12 do 13 odsto izgubljenog prihoda godišnje (kamate), odnosno, na svakih 10.000 evra svaki građanin će izgubiti mesečno 100 evra.

”Naravo da ništa od tih katastrofičnih prognoza neće biti ostvareno, jedino će ostati nasamarene štediše, sa čijim emocijama su se poigrali naši analitičari„, rekao je Jelašić.

Guverner je kazao da se u Srbiji više priča o krizi svetskih finansijskih tržišta nego u SAD, i zaključio da je potrebno više edukacije u oblasti osiguranja depozita i bankarskog sistema, dodavši da ”u svakoj emisiji o finansijama, konstantno se pojavljuju greške analitičara, koji mešaju babe i žabe„.