U zalagaonicu umesto u banku

Zalagaonice su, zbog svetske ekonomske krize, ponovo popularne. Posebno u Velikoj Britaniji čiji su stanovnici među najzaduženijima u svetu. Procenjuje se da Britanci duguju oko dve hiljade milijardi evra!

Posle više od sto godina, u Sitiju, finansijskom srcu Londona, otvorena je nova zalagaonica. Smeštena je uz elitne banke, koje su, zbog krize, osoblju ukinule bonuse. Bili Bojton radi u investicionoj banci i zalaže ručni časovnik.
Izjave Majkla Džulijana i Dejvida Bjuika

"Ovo mi je najbrži način da dođem do gotovine. Ako uzmem keš sa kreditne kartice, kamata je osamnaest odsto, što je mnogo", rekao je bankarski službenik.

Na ponovnu popularnost zalagaonica uticala je sve manja spremnost banaka da daju pozajmice.

Zalaganje je alternativa za kratkoročne kredite. Zalagaonica zaračunava kamatu od šest odsto, a klijenti imaju šest meseci da otkupe založeni predmet. Ukoliko to ne učine, on se prodaje.

"Moram dobro da proučim ovaj Kartije časovnik da se uverim da nije kopija. Njegova cena u prodavnicama je oko četiri hiljade evra. Ja sam spreman da za njega klijentu dam pozajmicu od hiljadu evra", kaže vlasnik zalagaonice Majkl Džulijan.

Kroz istoriju su zalagaonice smatrane za zlosrećna mesta i pribežište siromašnih u gradskim četvrtima na lošem glasu. One se, međutim, oslobađaju tog, kako kažu Britanci, dikensovskog imidža.

"Ako ste suviše ponosni da biste došli u zalagaonicu, onda ne živite u realnom svetu. Ne mislim da je iko suviše otmen ili suviše ponosan kad ga uzdrma ekonomska kriza", kaže analitičar Dejvid Bjuik.

Praksa zalaganja nakita i drugih vrednosti stara je više od tri hiljade godina. Potiče iz Kine. Predanje kaže da je i putovanje Kristifora Kolumba finansirano založenim nakitom španske kraljice Izabele.

Procvat su doživele u Italiji u petnaestom veku dok je vladala porodica Mediči. Tada su najpoželjnija roba bile umetničke slike.