Karadžiću rok do 25. maja

Odbrani Radovana Karadžića sudsko veće Haškog tribunala dalo je rok do 25. maja za ulaganje zahteva, odbacivanje optužnice i obustavu postupka, zasnovan na tvrdnji da uživa imunitet koji mu je 1996. godine garantovao američki izaslanik Ričard Holburk.
karadzic-tab.jpg

Sudsko veće Haškog tribunala dalo je odbrani Radovana Karadžića dalo rok do 25. maja za ulaganje zahteva za odbacivanje optužnice i obustavu postupka, zasnovan na tvrdnji da on uživa imunitet koji mu je 1996. garantovao američki izaslanik Ričard Holbruk.

Na statusnoj konferenciji, predsedavajući sudija Ijan Bonomi rekao je Karadžiću da će do početka sledeće nedelje dobiti odgovor vlasti Švedske na zahtev da u vezi s navodnim sporazumom njegovi pravni savetnici razgovaraju s Karlom Biltom, ministrom inostranih poslova Švedske.

Bilt je 1996. godine bio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH i blisko je sarađivao s Holbrukom u primeni Dejtonskog sporazuma, uključujući i napore da Karadžić podnese ostavku i povuče se iz političkog i javnog života.

Karadžić je u sudnici potvrdio da će sudijama u tom podnesku priložiti i dokumente dobijene od vlasti SAD koji, kako tvrdi, potvrđuju postojanje sporazuma o imunitetu.

Optuženi je rekao i da dokumente o tome traži i od Nemačke i "drugih zemalja".

Od prvog pojavljivanja pred Tribunalom, krajem jula prošle godine, Karadžić tvrdi da mu je Holbruk garantovao imunitet. Sudsko veće je, međutim, već odlučilo da - čak i da sporazum s Holbrukom postoji - navodni Karadžićev imunitet pred Tribunalom nema nikakvu važnost, tako da bi samo mogao biti uzet u obzir pri eventualnom određivanju kazne.


Odbačen Karadžićev zahtev

Tokom današnje rasprave, sudija Bonomi odbacio je Karadžićev zahtev da se Tužilaštvu ograniče kontakti s medijima, na isti način na koji su ograničeni i njemu.

Sudija je prihvatio ocenu tužilaca da je taj zahtev "na ivici ispraznog", preporučujući optuženom da svoje vreme radije posveti suštini otpužnice.

Karadžić je ponovio tvrdnju da Tužilaštvo javno "demonizira" i njega i srpski narod i da bi to moglo da utiče na svedoke kojih bi, kako je rekao, "trebalo da bude 490".

Optuženi je, takođe, kao zastrašivanje svedoka i ometanje njegove odbrane protumačio dva pretresa stanova njegove supruge i svastike, koje su međunarodne snage i pravosuđe BiH sproveli na Palama krajem prošle i početkom ove godine.

Haško tužilaštvo negiralo je da je pretres stana Kardžićeve supruge Ljiljane, 2. decembra 2008, obavljen na zahtev iz Haga.

Na osnovu Karadžićevog prigovora da mu se izmenjenom optužnicom na pravno nedozvoljen način na teret stavlja učesšće u "višestrukom udruženom zločinačkom poduhvatu", sudija Bonomi je, posle duge rasprave s tužiocem Alanom Tigerom, nagovestio da bi Tužilaštvu mogao naložiti da dodatno razjasni optužnicu.

Karadžić je ocenio da se Tužilaštvo njegovim slučajem služi da "u međunarodno pravo uvede nove standarde".

"Tužilaštvo nije sigurno u svoju optužnicu i pokušava da zakomplikuje slučaj - da na mene puca iz sačmare, pa šta me pogodi... Slučaj je već dobio obrise komplikovanog, tako da je pitanje - ako ovog procesa bude - kakav će biti", rekao je Karadžić.

Kako je najavio sudija Bonomi, sledeća statusna konferencija biće održana 3. juna.