IRAN (novo/staro žarište)

Piše: Gostimir T. Popović, vojno politički analitičar

www.gtp.ovde.com

prota49@yahoo.com


U uslovima globalne nestabilnosti svet ne oskudeva u kriznim žarištima svih oblika i nivoa a najnoviji je oličen u Iranu i nekakvoj famoznoj nuklearnoj krizi. Na sve se strane priča da je Iran svetski problem broj jedan zbog navodne mogućnosti proizvode nuklearnih elemenata.

Radi istinitog informisanja danas u svetu postoji barem deset zemalja i sistema koji već proizvode nuklearno oružje, a ne nuklearne elemente, pa niko od toga ne pravi problem, naprotiv, a problem je Iran koji isto tako nikome ne predstavlja pretnju ni u jednoj varijanti.

Ovde se u kao i mnogo puta do sada ponavlja već poznati scenario koji je sastavljen od medijske pripreme, lažnih optužbi, traženja saveznika i na kraju oružanog napada. Posle otpočinjanja oružanih aktivnosti svi kao po pravilu zaboravljaju zbog čega su počeli.

I u ovom slučaju glavni akter su SAD koje su se već do grla zakopale u rat u Iraku pa sada pokušavaju da prenesu mesto dejstava prema Iranu a da Irak jednostavno ostave kao tinjajuće žarište, koje bi tako moglo da ostane desetinama godina.

I ne samo Iran kao verovatni sledeći objekat dejstva ratne mašinerije SAD već i mnogi drugi sistemi i narodi u regionu mogu da dođu pod isti udar samo da bi se obezbedilo vođenje jednog i pola rata na planeti, što je uslov za unutrašnju stabilnost SAD.

U ovom slučaju ne smemo da iz vidokruga ispustimo činjenicu da je Iran glavni pobornik ideje da sve zemlje proizvođači nafte (zemlje OPEK-a) napuste američki dolar i pređu na evro kao oficijelnu valutu u kojoj se obračunavaju cene i vrši svetska trgovina naftom i gasom.

Dakle, u ovom grmu leži zec, prelaskom na evro Amerika bi pretrpela ozbiljan a možda i strateški finansijski udarac od koga se veropvatno nebi oporavila. Ovu ideju za sada podržava smao Venecuela ali su ostali proizvođači nafte i gasa samo uzdržani i traže modalitet koji će da bude najefikasniji za njihov osnovni proizvod.

I pored svakodnevne priče o famoznom nuklearnom programu Irana i u ovom slučaju je jasno da se žarište razvije po ustaljenom principu ”kap krvi za kap nafte”