Proročka misao Miloša Crnjanskog

Književni četvrtak Narodne biblioteke ovoga puta bio je posvećen delu opusa Miloša Crnjanskog koji se odnosi na komentare i osvrte o „srbskom pitanju“ unutar zajednice sa Hrvatima i Slovencima, koju je pisac smatrao štetnom po identitet, kulturu i tradiciju Srba.

Današnje generacije, upućene u srpsku književnost ili ne, u svakom slučaju Crnjanskog smatraju neprikosnovenim uzorom i piscem koji je, u svim žanrovima, bio najbolji. Međutim, njegova gorka prošlost, izazvana je time što je između fašizma i komunizma pre mogao da odbrani ono prvo, te je usledio neminovni progon i pokušaj zatiranja jednog od najvećih imena srpske književnosti.

Iako optuživan za nacionalizam fašističkog smera, Crnjanski je svojim delima dokazao da se može, istovremeno, biti i kosmopolita i Srbin. Tu sintezu univerzalnih ljudskih vrednosti i jakog nacionalnog ponosa, ostavio je kao nauk koji treba poštovati, smatra Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta i direktor zadužbine Miloša Crnjanskog: Njegove „Seobe“ su naš „Rat i mir“. Njegova dela jasno dokazuju širinu njegovog pogleda na svet. Kako se onda dogodilo da jedan pisac koji ima tako razuđenu klavijaturu osećanja, da jedan umetnik koji orkestrira najrazličitijim zvukovima u prozi, koji uspeva da magistralnost nacionalne sudbine izrazi kao univerzalnu magistralnost bude – „najgori od svih mogućih ljudi“ ? – pita Lompar.

Jedan od mogućih odgovora na to pitanje jeste u citatu koji se nalazi u knjizi  „ O nacionalizmu i srbskom stanovištu“: „Sve je to lepo i krasno, i čast svakome, ali ostavimo se nebuloza. Pogledajmo kako stvari stoje sa čisto srbskog interesa” . Upravo je razmatranje tog, srbskog stanovišta, polazalo u kojoj meri je na silu sklopljena zajednica naroda bila pogubna za Srbiju. Ona je samo davala, ostali su grabili. Ona se odricala, drugi su prisvajali. Dok su ostali radili isključivo na građenju uskonacionalnih interesa, Srbiji se, iako se odrekla slave koja je iritirala narode sa daleko manjim postignućima, spočitavao nacionalizam.

Godine 1935. , mnogo pre Drugog svetskog rata i nastajanja SFRJ, u članku pod nazivom „Do tog mora doći“ Crnjanski iznosi svoj stav koji je gotovo proročki. Tek sada shvatamo mnogo toga. Crnjanski je 80 godina kasnije, na taj način, aktuelniji nego u vreme kada su njegovi spisi nastali. Zato ne čudi što se upravo na njegovim tekstovima zasniva savremena patriotska politička misao – istakao je Boško Obradović, priređivač knjige.

Izvor: Naše novine, Smederevo/ Catena Mundi