Dva lica albanskog besa

Jedan od razloga koji EU sprečava da popravi svoja demolirana vozila i povuče se sa Kosova i Metohije je očigledna nesposobnost prištinskog rukovodstva da u skladu s bilo kojim zakonom upravlja teritorijom koju pretenduje da naziva svojom državom.

I to ne toliko zbog toga što bi se Albanci i Srbi ponovo sukobili, koliko zato što je prvenstveni interes EU da ne dozvoli da Kosovo (p)ostane raj za krijumčarenje svih vrsta robe, od droge do ljudi.

Iz istog razloga iluzorno je očekivati da će se Euleks ograničiti samo na obuku kosovskih policijskih snaga i pacifikovanje Srba, kako to Priština očekuje.

Albansko rukovodstvo kao da zaboravlja da najveća i najskuplja civilna misija koju je EU ikada poslala nije u službi Prištine, iako srpska opozicija tvrdi da jeste u službi prištinske nezavisnosti.

U svakom slučaju, zadatak Euleksa je da od tog dela Balkana napravi koliko-toliko civilizovanu teritoriju. A demoliranje tridesetak Euleksovih vozila, koje je usledilo kao protest„Samoopredeljenja” protiv najave potpisivanja policijskog protokola o saradnji između Euleksa i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, zaista je „bezbednosni izazov”.

Poznavaoci prilika na Kosovu tvrde da je „Samoopredeljenje” organizacija koju kontroliše izvesna obaveštajna služba jedne zapadne zemlje koja podržava kosovsku nezavisnost i da ta nevladina organizacija godinama funkcioniše kao zver koju stalno pomalo hrane, a samo ponekad puštaju.

Cilj njenog postojanja samo je u tome da funkcioniše kao nešto što je izvan kontrole i autentično. I da plaši svojim besom. A njihov lider Aljbin Kurti objašnjava da Euleks „neće biti miran sve dok se bude ponašao kao kolonijalna vlast i dok bude želeo da upravlja Albancima”.

„Pobunjenik” Kurti zato služi da pokaže zube kada za to vlast kosovskih Albanaca nema snage i kada hoće da „malo zategne”.

Dakle, albansko političko vođstvo zaista se nalazi u nezavidnoj situaciji. Godinu i po dana od proglašenja nezavisnosti, korupcija i kriminal su prve stavke na listi zamerki koje albansko stanovništvo iznosi na račun svoje vlasti. Euforija oko priznanja nezavisnosti je splasnula, a patriotizam se ni na Kosovu, kao što je to primetio Dragan Marković Palma u vreme svog proevropskog zaokreta – ne sipa u traktore.

Zato će Sejdiju i Tači ipak morati da prihvate „malu pomoć” prijatelja iz EU i iskoriste ponuđeno obrazloženje koje im stiže iz neimenovanih izvora u briselskom savetu ministara, da „i sam ustav Kosova daje pravnu snagu Euleksu da sa MUP-om Srbije potpiše tehnički sporazum o nadzoru granične linije Kosova”.

Funkcioneri u Briselu posebno su naglasili da kosovski ustav, u članu u kojem se navodi Ahtisarijev plan, „jasno predočava obavezu vlasti u Prištini da u potpunosti sarađuje s međunarodnim činiocima na Kosovu čije odluke imaju pravnu snagu”.