Nagrada "Mediči" Antoanu Volodinu, fransusckom piscu ruskog porekla za roman "Blistavi slepi kolosek"

Književna nagrada «Mediči»  (Prix Medicis) dodeljena je u četvrtak,  4.  novembra  Antoanu Volodinu,  (Antoin Volodin),  piscu ruskog porekla, starom profesoru ruskog jezika,  za roman od 600 strana   «Blistavi slepi kolosek» (Terminus radieux). 
Žanrosvki roman pripada fantastici i postegzotizmu.

Žiri je odluku doneo odmah nakon prvog glasanja  pošto je dobio naklonost osam  članova,  dok je njegov glavni  konkurent Loran Movinjije  (Laurent Mauvignier)  za roman «Okolo sveta» (Autour  du monde) dobio  jedan glas.

Antoan Volodin,  kako glasi jedan od pseudonima ovog,  i to glavni,  (potpisuje se još  ravnopravno i kao Eli Kronauer,  (Elli  Kronauer) Mauela Drežer (Manuela Draeger),  ili Luit Basman (Luit Bassmann),  rođen j 1950,  autor  dvadesetak dela,  dobio je  2000.  godine nagradu Liver inter  za knjigu «Minijaturni anđeli»  (Les  anges mineurs).

Roman- antiutopija  o nuklearnoj katastrofi u Sibiru posle raspada Sovjetskog Saveza

To je roman antiutopija čija  se radnja dešava u Sibiru nakon  nuklearne katastrofe  i raspada Sovjetskog Saveza.  Povodom dodeljivanja nagrade Mediči,  laureat Volodin  je izjavio :

-Veoma sam srećan danas što sam dobio nagradu.  Tokom poslednjih 25 godina   nejednom sam očekivao  da ću se naći na spisku finalista  nagrade Mediči,  i evo, konačno i to se dogodilo. 

«Književno krunisanje»  fracuskog pisca ruskog porekla

Za mene to znači pravo «književno krunisanje»,  i moram reći  da je to i moja poslednja knjiga - venac svekolikog mog  književnog stvaralaštva u koji sam uneo sve svoje knjižene fantazije  i želje.  Otuda sam veoma srećan što sam postao laureat baš ove godine.

Moja knjiga je pomalo i proročanska pošto se radi o Sibiru  čiju je  celokupnu teritoriju zahvatila radijacija. To se dogodila na kraju epohe  «Drugog  Sovjetskog Saveza.  To znači da  ova knjiga  žanrovski   pripada  fantastici ili postegzotizmu.»

Roman o uzburkanom svetu razdvojnom u dva antagonistička bloka

Volodinovo nagrađeno delo je roman o  uzburkanom svetu razdvojenom u dva antagonistička  bloka u vreme hladnog rata, ali  se za ovaj roman ne bi moglo reći da je hladan.  Svet je u ovom romanu prikazan kao bojno polje halucnacija Na tom istorijskom prostoru sučeljena su  dva globaklna ekonomska sistema: onaj preduzetnički,  liberalni, i onaj drugi, kolektivni,  planaski.

Centralna jezgra oba sitema eksplodiraju . Nihilisti, neo-fašisti,  osvajaju poslednji bastion marksista –lenjinista. Jedan od tri otpora  vernika boljševizma   usmerena na  traženje modusa  da se živi  makar to bilo u situciji kad  komunista   postaje konvertit  šamaninizma  koji brine zbog nuklearne pretnje.

«Blistavi slepi kolosek» je  knjiga  neprestanih akcija   i pokreta  bez zaustavljanja.

 U srži romana je  voz  u beskrajnoj kompozciji  u obliku kampa ili kolhoza. 

Antoan Volodin  definiše sebe kao pisca postegzotizma,  književnosti koja se oprostila od intriga i sada deluje na imaginarnoj  teritoriji često post-apokaliptičnoj,  ledenoj i turbuletnoj  pereokretima  prožetom humorističkim žanrom koji se oseća na pustoš.

U njegovim delima ne treba tražiti političke poruke.

Traganje za  lepotom pravcima  konstrukcije narativne  elaboarcije je najavžniji estetski cinj koji  Antoan Volodin sebi postavlja,  ističe francuska književna kritike  pošto mu je dodeljena književa nagrada Mediči za 2014. godinu.

Književnu nagradu  Mediči ustanovili su 1958. g.  Gala Barbisan (Gala Barbisan)  i Žan –Pjer Žiradu (Jean –Piere Giradoux)  i od tada se svake godine dodeljuje   u tri nominacije: za frncuski roman,  za knjigu eseja i za prevdeni roman.

Za prevdeni roman Mediči za 2014.  je dodeljena  Lili Brit (Lily Brett ),  šezdesetsedmogodišnjoj spisateljici  (67) iz Australije za roman Lola Benski (Lola Benski).

Frederik Pažak (Frederic  Pajak)  je laureat za esej  «Nepoznati manifest  3» (Manifest incertain 3).

Podsećamo da je za 2013. g.  nagradu Mediči u glavnoj nominciji (fracuski rman) dobila  Mari Darjesek  (Marie Darrieussecq) za roman «Treba mnogo voleti ljude» (Il faut beaocoupe aimer lez hommes).

Branko Rakočević