Ko će ostati kod razbijenog korita?

Datum 27. juni 2014. godine postao je za Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju memorijalni datum u njihovoj istoriji. Upravo tog dana države su potpisale sporazum o asocijaciji i slobodnoj trgovini sa EU. Ipak kakav doprinos će ovaj dokument dati razvoju zemalja bivšeg SSSR? Prognoze tim povodom vrlo su neutešne.

Očigledno je da je evrointegracija danas u modi. Posebno je ovaj trend rasprostranjen na postsojvetskom prostoru. Ipak, radi čega je Ukrajini, Gruziji i Moldaviji potrebna asocijacija sa EU? U prvom redu to je produbljivanje trgovinskih i ekonomskih odnosa. Ali, kako se kaže, ne treba tražiti preko hleba pogaču. Asocijacija tih zemalja sa EU u svakom slučaju povlači za sobom pogoršanje odnosa sa Rusijom. A ovaj faktor očigledno ne koristi ni Ukrajini, ni Gruziji, ni Moldaviji. Evropski standardi su prilično visoki i veliko je pitanje da li će im odgovarati roba iz iste te Ukrajine. Ako neodgovarajuće strane ipak budu pronađene, ukrajinskim proizvođačima ostaje samo da se pozabave dobročinstvom i da dele svoju produkciju besplatno. Jer biće izgubljeno ne samo evropsko, već i rusko tržište, a zatim i svoje sopstvneo. Sama Evropa teško da planira da preuzme na sebe odgovornost za ekonomske posledice takvog sporazuma, kaže ekspert Međunarodnog instituta za humanitarno-politika istraživanja Vladimir Bruter.

Istiskivanje Rusije dovodi do toga da Evropa treba da preuzme na sebe ove obaveze, a ona ne želi da ih preuzima na sebe. Evropa želi da Rusija  bude u potpunosti istisnuta, ali da bude lišena nekih tradicionalnih prednosti koje je imala na račun toga što Rusija dobro poznaje ova tržišta. Ali Evropa nije u stanju da zameni Rusiju, zato se dobija vrlo složena kompozicija koja svim zemljama samo stvara minuse. Zato što one ne mogu da donose odluke u određenim situacijama.

Prilikom potpisivanja sporazuma o asocijaciji sa EU premijer Gruzije Irakli Garibašvili je izjavio da će uskoro zemlja postati punopravni član EU. Očigledno takve planove gaje i Ukrajina i Moldavija. Ipak sama EU teško da čeka raširenih ruku sve ove države, uveren je direktor Međunarodnog instituta za Novije države Aleksej Martinov:

- Nikakvih perspektiva u tom smislu nema, u tome se sastoji sve lukavstvo. Asocijacija sa EU i članstvo u EU su semantički slične reči, ali to su vrlo različite stvari. Uopšte EU danas se nalazi u prilično kriznom stanju, imam u vidu politički savez država. Veoma sumnjam da u narednoj deceniji EU će nekoga primati u svoj sastav. Mislim da će pre tendencija ići u suprotnu stranu. I to da ni Gruzija ni Moldavija nikada neće biti članice EU, u to sam siguran. One tamo jednostavno nikome nisu potrebne.

Sporazum o asocijaciji Ukrajine, Gruzije i Moldavije sa EU direktno protivreči nizu sporazuma o olakšanim uslovima vođenja trgovine i drugim ekonomskim dejstvima sa čitavom Carinskom unijom. Znači, nije isključena varijanta revidiranja postojećih dogovora Rusije sa tim državama. U najgorem slučaju oni mogu jednostavno da budu anulirani. Ali, uprkos sopstvenim interesima, Ukrajina, Gruzija i Moldavija idu na ustupke koji će samo pogoršavati situaciju unutar tih zemalja, kaže Vladimir Bruter.

- Reakcija na integracione evropske težnje je različita. Vidimo do čega je to dovelo u Ukrajini. U Gruziji sada takođe postoji ako ne kriza parlamenta i vlade, onda nerešena sitaucija. Pored toga, ljudi koji su istupali sa otvorene antiruske pozicije, uklonjeni su sa vlasti i protiv mnogih od njih vode se sudski postupci i istrage. Što se tiče Moldavije, tamo će 30. novembra biti izbori. I na njima očigledno pristalice evropskog izbora osećaju ozbiljne teškoće.

Kako kažu eksperti prema rezultatima analize ovih sporazuma, štete je mnogo više nego koristi. Razaraju se već ustaljene ekonomske veze. A politika po principu inata nije rezultativna.

Diana Goršečnikova,