Vojislav Šešelj: Zapadne političare i dalje čeka sud

61-godišnji srbski političar je nedavno izbačen iz zidova Haškog tribunala. Šešelj je u pritvoru u Hagu od 2003. godine, a kada ga je Međunarodni sud optužio za finansiranje, usmeravanje i podršku srbskih dobrovoljačkih jedinica i podsticanja etničke mržnje tokom ratova u Hrvatskoj i bivšoj Bosni i Hercegovini. Kao rezultat toga, nijedna od 14 tačak optužbi protiv Šešelja nije uspela da se dokaže. Ali, Šešelj je bio zatvoren u pritvoru 12 godina. Prema sudiji Žan-Klod Antonetiju, svetski rekord.

Najpopularniji srbski nacionalist četiri puta se kandidovao za predsednika Republike Srbije. U periodu 1998-2000, Vojislav Šešelj je bio potpredsednik Republike Srbije. Danas, on je i dalje jedan od vodećih srbskih političara. Mnogi stručnjaci ga nazivaju potencijalnim kandidatom za naredne predsedničke izbore. Ako Šešelj pobedi, Srbija će u potpunosti zameniti politiku sadašnje vlade. U kom pravcu? Pročitajte u nastavku u intervjuu.

Gospodine Šešelj, pre svega da Vam poželim dobrodošlicu po povratku iz Haga. Počeo bih od Vašeg Haškog puta. Pustili su Vas iz Haga. U Rusiji postoji Komitet za odbranu dr Vojislava Šešelja. Takođe, postoji i ruski Komitet za odbranu generala Ratka Mladića. Da li Vam je Republika Srbska ili Srbija pomogla dok ste bili u Hagu, ili ste sami sa svojim prijateljima i kolegama izneli to breme na leđima.

- Nisu mene pustili iz Haga, nego su me izbacili. Najurili su me jer sam im dozlogrdio. Tačno je da u Rusiji postoji Komitet za moju odbranu i taj Komitet mi je mnogo pomogao u propagandnom smislu, da bi se za taj moj pravni slučaj i borbu koju sam vodio što više znalo u javnosti. Posebno u ruskoj. Niti sam tražio neku pomoć od Republike Srpske, niti sam je dobio. Takođe, nisam tražio nikakvu pomoć ni od Srbije.

Kakve su Vaše procene, šta će biti sa Vašim slučajem u Hagu? Rekli ste da se nećete vratiti u Hag dobrovoljno.

- To je sigurno, da se neću vratiti dobrovoljno. Lično smatram da sam pobedio ubedljivo i uopšte ne razmišljam o tome šta će se dalje dešavati. Šta god da oni tamo odluče, to mene više ne interesuje. Ako budu ahtevali da se vratim nazad, onda ćemo videti kako će Aleksandar i Tomislava Nikolić to da sprovedu.

Može se desiti i hapšenje?

- Videćemo šta će biti.

Rusija, predsednik Putin i njegova politika...

- Vladimir Putin je preporodio Rusiju. Rusija je sedamdeset i više godina bila pod komunističkom diktaturom i to joj je nanelo mnogo štete na svim poljima. Kada je pao komunizam, došao je Jeljcin koji se ulagivao zapadnim silama i sve što je radio, radio je na štetu Rusije i ruskog naroda uopšte. Dolazak Vladimira Putina na vlast je označio veliku prekretnicu. Vladimir Putin je preporodio Rusiju, podigao je na noge i Rusija je opet jaka i moćna kao što je nekada bila.

Rat u Donbasu?

- Taj rat su izazvale zapadne sile, jer su vodile grčevitu borbu da spreče da Ukrajina uspostavlja tesne veze sa Rusijom, da se integriše sa Rusijom u ekonomskom, političkom i vojnom smislu. Zapad je hteo da koristi Ukrajinu kao sredstvo za manipulaciju u borbi protiv Rusije i u pokušaju potiskivanja ruskih interesa. Međutim, narod Ukrajine to nije dozvoljavao, te je na izborima birao prorusku garnituru.

- Tada je zapad organizovao puč iskoristivši najgore neonaciste sa zapada Ukrajine - sledbenike ukrainskih kvislinga iz vremena Drugog svetskog rata koji su služili Hitleru. Izazvali su krvoproliće u Kijevu, oterali Janukoviča sa vlasti i uspostavili svoju diktaturu. To rusko stanovništvo Ukrajine nije moglo mirno da podnese. Uglavnom su bili protiv toga, a negde su ukrajinske vlasti surovo gušile svaki pokušaj otpora kao na primer u Odesi. Na istoku Ukrajine situacija je bila nešto drugačija. Tamo su pobunjenici bili mnogo uspešniji i stavili su do znanja centralnoj vlasti u Kijevu da sa njima nema šalae - da jednostavno nikada neće dozvoliti da Ukrajina bude sredstvo za borbu protiv Rusije, da neće dozvoliti da Ukrajina uđe u NATO pakt. Uspeli su da od ukrajinske centralne vlasti oslobode dve veoma važne provincije, skoro u potpunosti - Lugansku i Donecku oblast.

Kako vidite današnji politički smer Srbije, odnopsno današnje političko vođstvo? Šta Vi bi promenili u odnosu na danas?

- Današnje političko vođstvo koje personifikuju Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, nekada je zastupalo prorusku politiku, dok su bili u Srbskoj radikalnoj stranci. Posle su se prodali Zapadu, predali mu se, i sada sprovode i antisrpsku i antirusku politiku. Međutim, to pokušavaju da prikriju, pa glume da su prijatelji Rusije, a žele u Evropsku uniju, a ima i nagoveštaja da žele i u NATO pakt.

U bivšoj SR Jugoslaviji, mnogi zapadni političari su osuđeni na dugogodišnje kazne robije. Mnogi od njih su posetili Beograd, Medlin Olbrajt, Žak Širak, a poslednji od njih, pre nekoliko dana je bio i Toni Bler. U vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju on je izjavio da, "Rat protiv Srba nije više samo rat. To je rat između varvarstva i civilizacije". On je osuđen u Beogradu na 20 godina zatvora. Zašto on nije uhapšen?  Da li to znači da je pravosudni sistem u Srbiji potkopan?

- Srbija već 15 godina nema nikakav pravosudni sistem. Njega su dokrajčili DOS-manlije, a naprednjaci sasvim uništili.  Sudije sude po volji izvršne vlasti, a Vučić se dodvorava svim srbskim neprijateljima, pa među njima i Toniju Bleru i na taj način ponižava Srbiju i srbski narod.

Sa pravne tačke gledišta.. To je bila presuda Okružnog suda u Beogradu.

- Da. Suđeno je u odsustvu glavnim ratnim zločincima iz agresorskih zemalja i oni su dobili po dvadeset godina robije. Onda je došlo do petooktobarskog mafijaškog puča  i DOS-manlijski režim je ukinuo te presude.

Da li se onda treba nastaviti proces?

- Treba, jer ratni zločini ne zastarevaju.

U Beogradu je održan naučni skup pod nazivom  "Projekti posle Južnog toka". Ruski izlagači, predstavnici mnogo institucija, su izjavili da je Srbija bila dvolična. Jedni državni rukovodioci su govorili jedno, a drugi drugo. Ruski ambasador, Aleksandar Čepurin je istakao da Srbija treba da definiše šta hoće i da se odluči.

- Srbska vlast je neprekidno dvolična. To je tačno. Na tom skupu su bila prisutna tri potpredsednika SRS: Nemanja Šarović, Bjelica Radeta i Zoran Krasić. Nisam još stigao da razgovaram sa njima o tome šta se dešavalo na konferenciji. U svakom slučaju, tačno je da je politička srbskog rukovodstva, i dosmanlijskog i naprednjačkog bila dvolična.

Vratio bih se na temu Haga. Srbija je jedina država na svetu, pored Republike Srpske, koja je isporučila kompletno vojno i državno rukovodstvo Hagu. Kako objašnjavate to? Sa druge strane Srbija i Republika Srbska se ponašaju kao da su ti ljudi, politički delovali, ratovali onako privatno, iz privatnih razloga, kao da nisu branili svoje zemlje ili radili u interesu svojih zemalja?

- Izdajnički režimi u Srbiji i Republici Srbskoj su predavali naše državljane, najviše političke, vojne lideri, komandante, polijske oficire Haškom tribunalu. To je je započeo Zoran Đinđić, a onda su nastavljale mnoge druge izdajničke garniture.

Za kraj razgovora, gospodine Šešelj, ako Srbska radikalna stranka, eventualno u saradnji sa nekim drugim strankama, ponovo bude u zakonodavnim i izrvšnim organima, šta će se promeniti u odnosu na današnju Srbiju?

- Nadamo se da su moguće okolnosti u kojima bi SRS sama osvojila vlast. Tada bi u celosti mogli da ostvarujemo svoj nacionalni, politiki, ekonomski i socijalni program. U svakom slučaju, koalicije možemo praviti samo sa proruskim strankama, koje su protiv ulaska Srbije u EU, koje su protiv ulaska Srbije u NATO pakt, koje su za integraciju sa Rusijom. Samo sa takvim strankama možemo. Sa strankama koje su spremne da uđu u Carinsku uniju Rusije, Belorusije, Kazahstana i drugih prijateljskih zemalja, koje su spremne da uđu u Evroazijsku uniju i koje su spremne da Srbiju učlane u ODKB.

Vanja Savićević,
ridus, vostok