BRIKS – nova filozofija međunarodne saradnje

Grupa BRIKS se pretvara u mehanizam strateške saradnje ne samo u svetskoj ekonomiji, već i u politici. Ova organizacija pretpostavlja zajedničko rešavanje aktuelnih problema: od borbe protiv terorizma i droge do zdravstva i poljoprivrede.

Međutim, u zajednici Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike — glavnu stvar predstavljaju ravnopravnost i međusobna korist, kao i težnja ka vođenju nezavisne politike. Zemlje BRIKS-a obnavljaju pravednost koja je narušena u svetskoj ekonomiji.

„Zemlje u razvoju još nemaju odgovarajuću ulogu u međunarodnim finansijskim organizacijama. Uzgred rečeno, gubi smisao i sama podela na ’razvijene zemlje‘ i ’zemlje u razvoju‘, pošto je politički veoma obojena“, smatra Vladislav Ginjko, profesor Ruske akademije za narodnu privredu i državnu službu pri kabinetu predsednika Rusije.

BRIKS je nova filozofija, koja se sastoji u ideji da se ukupan bruto društveni proizvod zemalja BRIKS-a u poslednjih deset godina utrostručio. A ekonomija „razvijenih“ zemalja porasla je samo 60 odsto.

Zemlje BRIKS-a idu drugim razvojnim putem: one ne teže da dobiju što je moguće više kredita od međunarodnih finansijskih organizacija, već se oslanjaju na razvoj sopstvenog unutrašnjeg kreditiranja.

Ukupan BDP zemalja BRIKS-a po pokazateljima kupovne moći premašio je BDP zemalja „Velike sedmorke“.

Može neko u političkom smislu, između ostalog SAD, da ima iluzija da je lider u ekonomiji, ali mnogi ekonomisti se slažu da nije moguće da je jedna zemlja razvijena, a da ima visok BDP i ogromne dugove.

Naličje visokog životnog standarda u mnogim razvijenim zemljama predstavljaju veliki dugovi, nezaposlenost i sve sporiji tempo ekonomskog razvoja.

Saradnja u finansijsko-ekonomskoj sferi u okviru BRIKS-a se već odvija punom parom. Očekuje se otvaranje nove razvojne banke koja se osniva radi finansiranja zajedničkih projekata infrastrukture.

Govoreći o potencijalu i perspektivama zemalja BRIKS-a direktor analitičkog odeljenja kompanije „Alpari“ Aleksandar Razuvajev napominje da one pokrivaju oko polovine stanovništva na Zemlji.

„Proizvodna funkcija zavisi od rada i kapitala, a rad su ljudi. Vrednost ove grupe u svetskoj ekonomiji će se samo povećavati. Dakle, ekonomija određuje politiku — da li će rasti politički značaj? Ako pogledamo globalne finansije s veoma velikom verovatnoćom se može reći da će se sve zemlje BRIKS-a na kraju u većoj ili manjoj meri odreći dolara, što će predstavljati udarac za američku valutu, za njen rezervni status. Pritom će biti formirana panazijska valuta u koju će verovatno biti uključene sve glavne azijske zemlje, osim Japana (Japanci su povezani sa SAD i imaju loše odnose s drugima).

„Najverovatnije je da će se pojaviti evroazijska valuta – altin – bar kad je reč o Belorusiji, Rusiji i Kazahstanu“, precizira Razuvajev.

Rusija takođe razmatra osnivanje Parlamentarne Skupštine BRIKS-a, koja će predstavljati novi politički prostor.

Zasad je postignut dogovor o održavanju redovnog parlamentarnog foruma i prvi će biti održan u Moskvi početkom juna.

Prema rečima ruskih članova parlamenta, direktni kontakti velesila sa različitih kontinenata mogu da odigraju ulogu stabilizatora na planeti u celini.

Trenutno se BRIKS sastoji od pet zemalja. Po rečima ministra inostranih poslova
Ruske Federacije Sergeja Lavrova, u skorije vreme nije predviđeno širenje grupe. Međutim, u perspektivi će se pitanje pridruživanja novih zemalja-članica obavezno naći na dnevnom redu.

Olga Solomatina,