Ukrajina i Novorusija - iz minuta u minut - 18.05.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Situacija na frontu (Narodna vojska) - kliknuti za uvećanje 


Situacija na frontu (kijevske snage) - kliknuti za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.05.

Kijev primakao „frontu” 20 raketnih bacača, a dovodi i artiljerijsku brigadu - Vojni vrh Donjecke Republike ponovo je upozorio da ukrajinska armija primiče teško naoružanje bivšim linijama fronta koje se posle Minska-2 oficijelno nazivaju „linijama razdvajanja”.

Precizirao je da je kroz ukrajinski grad Izjum prošlo 20  višecevnih raketnih bacača „Grad”, a iz Krasnoarmejska prema Donjecku – 15 artiljerijskih samohotki.

Ministarstvo odbrane DNR tvrdi da je ukrajinska armija započela prikriveno primicanje „liniji razdvajanja” cele jedne artiljerijske brigade”.



U saopštenju vojnog vrha DNR se naglašava: „Prema izveštajima naših izviđača, ukrajinska 55-ta posebna artiljerijska brigada, koja je bila pretrpela ozbiljne gubitke u borbama za Debaljcevo, ponovo je kompletirana i spremna za predislokaciju iz Zaporožja u okolinu Volnovahe”.

Volnovaha je pod kontrolom ukrajinskih snaga, ali je veoma blizu „linija razdvajanja”.

Mada se najverovatnije ne radi o početku većih ratnih operacija, činjenica je da ukrajinska artiljerija i raketni bacači već najmanje dva sata tuku pozicije jedinica DNR oko donjeckog aerodroma.

Prema sporazumu Minsk-2, artiljerija sukobljenih strana kalibra iznad 100 mm mora da bude udaljena jedna od druge 50 kilometara, raketni bacači – 70, a balističke rakete „Točka” – 140 kilometara.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.05.

Nulandova: Kijev ne planira nove vojne operacije u Donbasu - Kijev nema nameru da ponovo krene u vojnu operaciju na istoku Ukrajine, izjavila je pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland.

Ona je u razgovoru sa visokim ruskim zvaničnicima u Moskvi rekla da je ta uveravanja dobila i od predsednika Ukrajine Petra Porošenka i od premijera te zemlje Arsenija Jacenjuka.

Viktorija Nuland je u Moskvu stigla nakon posete prestonici Ukrajine. Ona je u Kijevu boravila neposredno po poseti državnog sekretara SAD Džona Kerija Sočiju. U Moskvi je razgovarala sa pomoćnicima ministra spoljnih poslova Rusije — Grigorijem Krasinom i Sergejem Rjabkovom — nakon čega je izjavila da Kijev nema nameru da obnovi vojna dejstva u Donbasu.

„Mi nemamo nikakve informacije da bilo ko sa ukrajinske strane, a razgovarala sam i sa predsednikom Porošenkom i premijerom Jacenjukom, ima bilo kakve namere da započne nova vojna dejstva koja bi direktno ugrozila Minski sporazum“, istakla je Nulandova.

Pored toga, Nulandova je izjavila i da se na sastanku razgovaralo i o održavanju lokalnih izbora u Donbasu. Prema njenim rečima, Sjedinjene Američke Države nameravaju da koliko je god u njihovoj moći podrže sprovođenje Minskog sporazuma kako bi se što pre rešila kriza na istoku Ukrajine. Govoreći o nedavniim navodima medija da SAD žele da uđu u okvir formata „Normandijske četvorke“, Nulandova je istakla da Amerika nije učesnik minskog procesa, ali da teži da utiče na brzinu ispunjenja svih tačaka sporazuma. Ona je dodala i da su SAD uspele da naprave direktni kontakt sa Ukrajinom i, prema potrebi, sa Rusijom, oko rešavanja krize.

Rjabkov: Moskva spremna za nastavak dijaloga sa SAD - Moskva je spremna da nastavi dijalog i diskusiju o svim problemima u odnosima sa Vašingtonom, uključujući i vojno-političku sferu, izjavio je zamenik šefa ruske diplomatije Sergej Rjabkov na kraju sastanka sa zamenicom sekretara SAD Viktorijom Nuland.

„Održan je sastanak sa zamenicom sekretara, Viktorijom Nuland, koja je doputovala u Moskvu na nastavak razgovora koje su započeli Sergej Lavrov i Džon Keri. Mi smo se usredsredili na probleme u bilateralnim odnosima i na neke međunarodne teme. Što se tiče bilateralnih odnosa, ruska strana je saopštila da nas njihovo stanje ne zadovoljava, ali da smo dijalog i diskusiju o svim problemima spremni da nastavimo, bilo da se radi o vojno-političkoj ili humanitarnoj sferi. Mi se ne vezujemo za određene organizacione forme vođenja dijaloga, ali je on potreban“, rekao je sabesednik agencije.

Ovo je druga poseta Nulandove Rusiji za nedelju dana — nakon posete Sočiju zajedno sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem 12. maja. Pritom, Nulandova je doputovala u Moskvu nakon posete Kijevu.

Kremlj: Nema ruske vojske u Donbasu - Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov izjavio je da ruskih vojnika u Donbasu nije bilo, niti ih ima. Pitanje o proveravanju informacija o hapšenju navodnih specijalaca ne treba uputiti u Kremlj, već u Ministarstvo odbrane.

Mediji su juče saopštili da su u naselju Sčastje uhapšeni vojnici koji su se predstavili kao ruski profesionalni vojnici, koji služe u specijalnim snagama.  

„Naravno, ja to ne mogu da potvrdim zato što nismo ta adresa kojoj treba postavljati takva pitanja. Više puta smo i mi i Ministarstvo odbrane govorili da nikakvih ruskih vojnika u Donbasu nema“, rekao je novinarima pres-sekretar šefa države.

„Ne mogu komentarisati te navode. Mislim da je bolje da (prokomentarišu), u ovom slučaju, specijalisti ili naše Ministarstvo odbrane koliko istinito izgledaju te informacije“, dodao je Peskov.

Odgovarajući na pitanje novinara da li treba proveriti ovo sa tačke gledišta administracije predsednika, Peskov je odgovorio: „Sa tačke gledišta administracije predsednika ne treba. To nije pitanje za administraciju predsednika. U ovom slučaju to pitanje ne treba nama uputiti“.

On je dodao da „nikakvih vojnika tamo — niti ima, niti ih je bilo“.

Veršbou: Ostvarenje Minskog sporazuma ili nove sankcije Rusiji - Rusiju čeka dalja izolacija i uvođenje dodatnih sankcija, ako Minski sporazum ne bude realizovan, izjavio je zamenik generalnog sekretara NATO-a Aleksandar Veršbou, prenosi Rojters.

Veršbou je izrazio sumnju da Rusija uopšte podržava realizaciju Minskog sporazuma.

Pomoćnica generalnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Viktorija Nuland danas počinje zvaničnu posetu Moskvi. Kako se očekuje, Nulandova će razgovarati sa ruskim kolegama o realizaciji Minskog sporazuma za rešavanje krize u Ukrajini i rusko-američkim odnosima. Pomoćnica američkog sekretara će se sastati sa zamenikom ministra inostranih poslova Rusije Grigorijem Karasinom i Sergejom Rjabkovim, a imaće susrete i sa jednim brojem nevladinih organizacija.

Tusk: „Ključne“ zemlje EU će podržati produžetak sankcija Rusiji - Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk smatra da „ključne“ zemlje EU, kao što su Nemačka i Francuska, nameravaju da podrže produživanje sankcija protiv Rusije na samitu EU u junu, izjavio je u intervjuu listu „Poljska tajms“.

Tursk je naveo i da se „velika grupa“ evropskih zemljama zalaže za ukidanje sankcija. Pritom, on je naglasio da niko ne govori o pooštravanju ograničavajućih mera, prenosi agencija „Blumberg“. 

Tusk je ranije izjavio da EU namerava da sankcije protiv Rusije ostavi na snazi do potpunog ispunjavanja Minskog sporazuma. On je naveo da očekuje na samitu EU u junu jedinstvo „u reakciji na moguće loše ponašanje ukrajinskog suseda“.

Rusija može da ponudi Zapadu više od Ukrajine - Rusija može da ponudi Zapadu mnogo više od Ukrajine jer jedina stvar koju Kijev može da mu ponudi je konfrontacija sa Rusijom, rekao je predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Aleksej Puškov.

„Vreme igra protiv Ukrajine. Kijev ne može da ponudi Zapadu ništa osim sukoba sa Rusijom. Moskva može da ponudi mnogo više“, objavio je Puškov na svom tviter nalogu.

Prema njegovim rečima, SAD shvataju da nisu uspeli pokušaji da se izoluje Rusija, pa sada pokušavaju da izgrade mostove.

On je podsetio da je rezultat toga nedavna poseta američkog državnog sekretara Džona Kerija Sočiju, kao i razgovori sa ruskim predsednikom i šefom diplomatije Vladimirom Putinom i Sergejom Lavrovom.

„SAD pokušavaju da prilagode svoje odnose sa Moskvom, tako da Vašington može da računa na podršku Rusije u vezi sa ključnim pitanjima… Mi smo važni Americi“,  rekao je Puškov radiju FM.

Savetnik ruskog predsednika Jurij Ušakov rekao je ranije da je Rusija zainteresovana za nastavak normalnih odnosa sa Amerikom.  

Međutim, kako je Lavrov rekao, saradnja između Moskve i Vašingtona „je moguća samo ako je zasnovana na fer i ravnopravnim osnovama, bez pokušaja da neko diktira ili se vrši  pritisak (na Rusiju)“. Dobri odnosi Rusije i SAD, prema njegovim rečima, od velikog su značaja za međunarodnu bezbednost i sigurnost.

Došlo je vreme za nove dogovore sa Evropom - Došlo je vreme da se odnosi između Rusije i Francuske prave na novim osnovama, napisao je predsednik ruske Državne dume Sergej Nariškin u autorskom članku u listu „Rosijskaja gazeta“.

„Rusija je prirodni saveznik svih evropskih zemalja i tokom međuparlamentarnih konsultacija zajedno ćemo tražiti stabilniju osnovu za našu dalju saradnju. Samo vraćanje na stare, da kažem otvoreno, nepouzdane pozicije bilo bi nesmotreno. Ovo nije prvo za poslednje stoleće „zahlađenje" u Evropi, a otopljenje u određenim pitanjima ne postoji“, naveo je Nariškin na stranicama lista.

Prema njegovim rečima, ako rezultat pregovora o novom integracionom procesu ne budu tvrde garancije ravnopravnog odnosa prema Rusiji — mi „nećemo nikoga ubeđivati".

„Da, posledice grube antiruske politike, dirigovane sa druge strane okeana, kao i međusobna nagomilana pitanje — neće nestati i dugo će smetati normalnom dijalogu, bez obzira na neke pozitivne signale koji sada dolaze sa zapada. Ipak, stupili su na snagu i drugi otrežnjujući faktori, kao što je šteta od uvođenja sankcija za same zemlje EU“, naveo je on.

Prema rečima Nariškina, „pritisci Brisela" su zastareli i Evropa treba da traži nove mogućnosti zbližavanja sa Rusijom.

Predsednik Državne dume smatra da je veštački stvorena ukrajinska kriza deo starog plana SAD.

„U to sada više nema sumnje. Čitava njihova sankciona epopeja i igra na raspirivanje razlika ima još jedan cilj. Pokušavajući da istisnu Rusiju sa njenog tradicionalnog, trgovinsko-ekonomskog prostora, Sjedinjene Države se nadaju da zauzmu naše mesto", zaključio je Nariškin.

U Ukrajini više zarobljenika nego u nacističkoj Nemačkoj - Ukrajinske vlasti u zatvor šalju na hiljade ljudi samo zato što imaju drugačije mišljenje. Oni su mučeni, silovani i ponižavani na sve moguće načine, kaže u itervjuu za Sputnjik izraelski publicista i društveni aktivista Avigdor Eskin.

Uslovi u ukrajinskim zatvorima su, kako je rekao, užasni, dodajući da je za to donekle odgovorna i Organizacija za ljudska prava u Evropi koja ćuti, a trebala bi da se odmah uključi.

„Tamo je katastrofalno, ne samo po pitanju kršenja ljudskih prava, već mnogo gpre od toga. Ljude muče, siluju i ponižavaju“, rekao je Eskin.
Ukrajina - iz minuta u minut -
Prema njegovim rečima, ukrajinska vlada šalje u zatvor na hiljade ljudi samo zato što imaju drugačije mišljenje, dodajući da su mnogi od njih uhašnjeni zbog toga što su svoje mišljenje izražavali na pojedinim skupovima i na društvenim mrežama. Čitajte više

Američke naftne kompanije protiv sankcija Rusiji - Američke naftne kompanije gube milione dolara zbog sankcija koje je Amerika i Evropa uvela Rusiji.

Prema informacijama koje je objavio Blumberg (Bloomberg), naftne kompanije poput BP, Ševron (Chevron) i Eksonmobil (ExxonMobil) bile su prinuđene da zbog sankcija napuste ruske projekte, uključujući i projekat vađenja nafte iz Arktika.

Član upravnog odbora ruske naftne kompanije Rosnjeft Artur Čilingarov kaže da strane kompanije nastoje da sačuvaju dobre odnose sa ruskim kolegama i što pre obnovu saradnju. U tu svrhu čelnici američkih naftnih kompanija unajmili su bivše senatore u guvernere kako bi lobirali njihove interese i ublažili sankcije koje su SAD i Evropa nametnule Rusiji.

Primera radi, Rosnjeft i Eksonmobil su prošle u septembru 2014. godine pronašli novo nalazište nafte u Karskom moru. Prema procena ovih kompanija tu se nalazi 338 milijardi kubnih metara gasa i oko 100 miliona tona nafte (približno 87 milijardi barela). Međutim, upravo tada je Amerika uvela sankcije Rusiji zbog čega se i ovaj projekat našao na udaru i time poremetio planove Eksonmobil da napravi bušotinu. Objavljujući poslednju rundu sankcija, SAD je zatražio uklanjanje američkih radnika na projektima na ruskom delu Arktika do 26. septembra.

Ovo novo nalazište nafte i gasa predstavlja važan i, moguće, ogroman izvor resursa koji bi mogli pomoći i Eksonmobilu i Rusiji da održe proizvodnju nafte na visokom nivou u vreme kada aktuelna izvorišta energenata budu iscrpljena.

Video vesti za 18.05.




Borbe u Širokinu - Narodna vojska

Borbe u Širokinu - kijevske snage

Borbe u Širokinu - kijevske snage


Dejstvo iz protivoklopne puške - Narodna vojska

Aerodrom u Donjecku danas

Izveštaj iz Trehizbenke

Dejstvo VBR Narodne vojske

Pregled bojevih dejstava za 17.05

Manevri Narodne vojske
Pravljenje rovova pomoću eksploziva

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima