Staljin i pisci

Na ruskom tv kanalu „Kultura“  emitovan je autorski program Benedikta Sarnova „Staljin i pisci“.

Prve dve epizode ovog pozantog ruskog istoričara književnosti  bile su posvećene odnosu Staljina prema Maksimu Gorkom i Demjanu Bjednom, a zatim su rasvetljeni odnosi sovjtskog diktatora  prema dvojici drugih značajnih pisaca njegove epohe - Alekseju Tolstoju i Borisu Piljnjaku.

Scenario je zasnovan na istoimenoj knjizi ovog pozantog istraživača  književnosti  Staljinonovg doba i  sadrži odnos Josifa Džugašvilija  prema  najistaknutijim piscimna  1920-1930-ih godina,  kao i tragične posledice mešanja vlasti u život književnih stvaralaca.

Film   o Aekseju Tolstoju  posvećen je književniku   koji je bio primoran da plati svojim talentom pokušaje izmirenja autorskog „ja“  s „političkom neophodnošću“ .

Staljin se starao o lepom izgledu svoje  države 

Autor istraživcačkog projekta  „Staljin i pisci“, Benedikt  Sarnov u svojoj mnografiji ističe  da je Staljin bio preokupiran time  da izlog države izgleda  respektabilno,  kao neka „maramica –svilenica“  u  očima svetsog javnog mnjenja,  pa u tom smislu i sovjetska književnost mora biti na nivou najviših dostignuća u savremenij svetskoj književnosti.

Sovjetskim vođama je veoma imponovalo što imaju na raspolaganju jednog grofa Tolstoja.

To je  uveravalo  i njih same da nisu skorojevići,   nekakvi samozvanci,  i da je grof Tolstoj njihovo prirodno okruženje.

Sve je to uticalo da Aleskej Tolstoj dobije vrtoglavicu  od uspeha, zasluga i  poštovanja koje prema njemu oseća  partijski državni vrh Sovjetske Rusije.

Staljin čekao da se osveti Piljnjaku

U filmu „Staljin i pisci.Boris Piljnjak“  je ekranizovana    sudbina  umetnika kome je otvorenost koju je sebi dozvolio u „Povesti neugašenog meseca“  bila smrtonosna.

Godine 1926. u časopisu „Novi svet (Novый  mir) objavljena je „Povest neugašenog meseca „ tada već poznatog pisca Borisa Piljnjaka,  u kojoj je veoma prozračno nagovešteno da je smrt omiljenog narodnog komesara Frunzea na operacionom stolu  naručio Staljin.

Prava imena glavnih ličnosti u ovoj povesti  nisu navedena,  ali nikom nije ostalo ni najmanje sumnje  o kome se radi.

„Josif Visarionovič se nikad nije žurio,  umeo je  strpljivo da čeka,  i sa sigurnošću možemo reći da je sudbina Borisa Piljnjaka,  tragičan kraj njegovog života,  bila rešena  kad je Staljin  pročitao „Povest neugašenog meseca“ .

Kao dokaz za ovu tvrdnju  je činjenica da je među spiskovima za streljanje koje je Staljin  lično svojom olovokom potpisiavao  onaj u kome je ime Borisa Piljnjaka“,   kaže Benedikt Sarnov.


Branko Rakočević