Nemci kritikuju svoj školski sistem zbog zastarelosti i nefleksibilnosti

Dok mnogi u svetu,  među kojima i Srbija,   do  neba  vozdižu,  školki sitem u Nemačkoj,  posebno njihove srednje stručne škole  čiji model  nastoje da kopiraju,   sami Nemci  su duboko nezadovoljni  svojim  obrazovnim sistemom   zbog  zastarelosti i nefleksibilnosti  zahtevajući njegovu neodložnu modernizaciju.

O neophodnosti  reforme obrazovnog sitema u ovoj industrijski  najrazvijenijoj i u svakom pogledu najmoćnijoj i najnaprednijoj  evropskoj zemlji, zaključuje se  posle  svih socioloških istržavnja  i anketa sprovedenih u poslednjoj deceniji prošlog i prvoj ovog veka.

Uznemirujuće slabi rezultati PISA  istraživanja

Ulje na vatru su dolili slabi rezultati   na redovnom  uporednom istarživanju koje sprovodi „Međunarodni  progarm ocene  studenata“    PISA,   (Programme  for International  Student Assessment ).

Ti rezultati pokazuju da je nivo znanja i navika  nemačkih  đaka  daleko ispod nivoa koji dosežu njihovi vršnjaci u drugim razvijenim zemljama Zapada i Jugoistočne Azije.

Nefleksibilnost  – najveći nedostatak nemačkog školstva

Najveći  nedostatak  nemačkog obrazovnog sitema je njegova nefleksibilnost.

Sve škole, nezavisno od nivoa i kategorije,  obavezne su da dosledno i u potpunosti  primenjuju nastvni plan i program koji su  propisali državni činovnici.

Ne treba smetnuti s uma da  svaka od 16 federalnih jedinica  Federalne  Reublike Nemačke  ima svoj nastavni  plan i progaram i pri prelasku iz jedne pokrajine u drugu učenici se suočavju sa velikim  problemima da se prilagode nastavnim zahtevima u drugoj  pokrajini u koju su se preselili.

Upozorenje ekonomista: nemačka deca isuviše dugo uče i kasno završavaju školu  i univerzitet

Ekonomisti upozoravaju:  nemačka deca uče suviše dugo, vrlo kasno završavaju školu i univerzitet. Očevidno je da ogromna većina nastavnika u Nemačkoj ima status državnog činovnika koji shodno nemačkim zakonima uopšte ne mogu  dobiti otkaz makar koliko loše radili.

To znači da se  školska  uprava ne može  otarasiti  od nedarovitog i slabog  učitelja,   što neminovno dovodi do snižavanja kvalieteta celokupne nastave. 

Isuviše rano dele učenike na „perspektivne“  i one ostale

Jedan od glavnih problema      nemačke škole po mišljenju roditelja i sociologa sastoji se u tome što  isuviše rano, već u četvrtom razredu osnovne škole,  dele  učenike na „perspektivne“  i sve  ostale.

Samo onaj, koji  po subjektivnom mišljenju učitelja,   bude sposoban da studira, može ići u gimnaziju. Drugim rečima,  već u 10. godini je predodređena čovekova sudbina.

Eksperti pak smatraju da je veoma teško utvrditi intelektualne sposbnosti u  desetogodišem  uzrastu deteta,  pa su greške i zablude više nego moguće.

Roditelji i pedagozi odavno upozoravaju da bi bilo nephodno da se selekkcija učenika vrši tek posle šestog,  ili čak posle  devetog razreda,  ali se nepokretna mašinerija nemačkog obrazovnog sistema ne pomera s  mrtve  tačke.

Osim toga,  kako tvrde  sindikati nemačkih  prosvetnih  radnika, u većem broju pokrajina u Nemačkoj deca iz viših društvenih slojeva  imaju nesrazmerno veće šanse  da nastave školovanje  u gimnaziji  nego njihovi daroviti vršnjaci iz porodica nižih slojeva ili  migranata.

Taj zaknjučak takođe potvrđuju   i rezultati istarživanja  PISA:   ni u jednoj drugo razvijenoj deokratskoj zemlji  kao u Nemačkoj ne ispoljava se tako direktna zavisnost  između uspeha učenika i obrazovnog nivoa njihovih roditelja.

Treba istaći da se  u većini slučajeva  društveni status u Nemačkoj  predaje nasleđem.

U nemačkim školama ne uče književnost!

Začuđujuće je uopšte što u nastavnim planovima i programima  u nemačkim školama  nije zastupljena   književnst kao  poseban nastavni predmet.

Nemačkim učenicima   tokom celog školovanja nije omogućeno da  sistematski  upozanju   dela svojih pisaca niti dela  klasika  svetske književnosti!

Ali zato treba odati dužno poštovanje obrazovnom   nivou učenja stranih jezika: posle završetka školovanja svršeni učenici pored svog maternjeg,  nemačkog jezika,   slobodno vladaju i engleskim ili francuskim.


Branko Rakočević