„Blago ruske pismenosti“ — najatraktivnija izložba Sajma

Počasni gost Sajma knjiga — Rusija, obezbedila je izuzetno atraktivnu izložbu „Blago ruske pismenosti“ koja sadrži dela iz zbirke Moskovskog objedinjenog državnog muzejskog parka „Kolomensko-Izmajlovo-Lefortovo-Ljublino“.

Izložba je organizovana u čast hiljadugodišnjice od smrti Svetog kneza Vladimira — Krstitelja Rusije, što je to bio najvažniji događaj u istoriji i kulturi ruskog naroda.

Primanje hrišćanstva doprinelo je širenju pismenosti, o čemu svedoče prevodi vizantijske književnosti na ćirilicu, koju su u 9. veku braća Ćirilo i Metodije doneli na teritoriju davne Rusije.

Oni su na slovenski jezik preveli tekstove jevanđelja i Svetog pisma i omogućili bogosluženje u Rusiji na maternjem jeziku.

Pre pojave štamparije postojali su prepisivački centri u manastirima i pri kneževskim dvorovima, a u 14. veku pojavljuje se prvi ruski letopis, u 16. se pojavljuje štampana knjiga.

Prvo štampano delo bio je „Apostol“, izdato u Moskovskom pečatnom dvoru 1564. u vreme cara Ivana Groznog.

Po ovom bukvaru su učili da pišu i čitaju deca cara Alekseja Mihajloviča, čiji je najmlađi sin bio Petar Veliki.Jedinstveni spomenik književne grafike je rukopis „Bukvar“ koji je krajem 17. veka u Moskvi objavio bogoslov Karion Istomin.

Najveća promena je usledila 1708. kada je crkvenoslovensko pismo zamenjeno građanskom ćirilicom, zaslugom reformatora cara Petra Prvog.

Na izložbi su predstavljene foto-reprodukcije spomenika ruske pismenosti od 16. do 19. veka.