Pre sto godina Rusiji obećan Konstantinopolj

12 marta 1915 godine se Britanija saglasila sa ruskim pretenzijama prema Konstantinopolju i moreuzima Bosfor i Dardaneli. 10 aprila je Rusija dobila konačno odobrenje i od Francuske. Vekovima stara želja naše zemlje da stekne kontrolu nad jednim od ključnih geopolitičkih tačaka u svetu se za malo ostvarila.
 
Podsetimo, to je bilo tokom druge, najteže godine rata. Nemačka je bila uspešna na svim frontovima i, bez pomoći ruske vojske, Francuska i Britanija su zapravo bile osuđene na poraz. U takvim okolnostima, London i Pariz nisu mogli da ignorišu interese Rusije i napravile su velike ustupke.
 
Ne smemo zaboraviti ni da je tokom 1914 godine nemački «blickrig» osujećen samo zahvaljujući ruskoj intervenciji. Pažljivo pripremljen napad Nemačke na Francusku nije uspeo zbog hrabrih akcija ruske vojske koja je udarila sa istoka i time naterala Berlin da preispita svoje vojne planove. Oni su se nadali da Rusi neće biti u stanju da sprovedu brzu mobilizaciju i planirali su da to iskoriste za obračun sa Francuskom.
 
U početku je Nemcima išlo bolje nego ikada, i francusko-britanske trupe su se povlačile. No, u spasavanje saveznika je krenula Rusija i Nemačka je morala da uspori i pošalje deo vojske na istok. Štaviše, tokom bitke za Galiciju, Rusija je osvojila sjajnu pobedu nad nemačkim saveznikom Austro-Ugarskom.
 
Zasluge ruskog oružja su bile toliko velike da nije moguće bilo ignorisati ih. Tada je ruska  diplomatija mogla čvrsto da brani interese zemlje u odnosu na druge supersile. Kao rezultat toga, Rusija je uspela da se dogovori o «pitanju moreuza». Ali Zapad ne bi bio Zapad, ako ne bi iskoristio prvu priliku da porekne svoju reč i ostavi Rusiju bez geopolitičkog trofeja. Prvi svetski rat je završen pobedom Antante, ali Rusija, koja je učinila mnogo za ukupnu pobedu i zapravo spasila Francusku brzog poraza, nije dobila ništa! 1917 godine su se u Rusiji dogodile dve revolucije, a boljševici su potpisali sa Nemačkom i njenim saveznicima u Brestu takozvani «mir», koji bi bilo bolje nazvati «kapitulacijom». Jasno je da je Zapad odmah odlučio da «zaboravi» sve podvige ruskog oružja.
 
Pragmatizam, doveden do stadijuma cinizma, još uvek je stožer politike Zapada. A dokaz za to je lako pronaći u novijoj istoriji. Ko još ne zna kakvom geopolitičkom sramotom je završena «politika novog razmišljanja» perestrojke? Tada je Moskva napravila neviđene ustupke zapadnim zemljama. A šta je sa Zapadom? Čime je uzvratio Moskvi? Širenjem NATO-a na istok. No, nije se ni moglo očekivati nešto drugo: posle svega, istorija nas uči da je Zapad spreman da poštuje samo one države na čijoj strani je — sila.
 
Ovo je lekcija koju možemo naučiti iz događaja iz 1915 godine, što samo na prvi pogled izgleda da je davno prošlo. Snažna vojska koja se oslanja na jaku ekonomiju i nepokolebljivu diplomatiju su najbolji prijatelji Rusije, što je odavno provereno. A naivne iluzije ništa dobro nisu donele Rusiji. Rusija nema takvo okruženje da bi sebi smela  da dozvoli pseudo-humanitarne sanje.
 
O događajima iz tog vremena Natalija Naročnickaja, predsednica Fonda istorijske perspektive, kaže:

«Odnos Britanije prema bilo kakvom obliku ruskog prisustva u Konstantinopolju je oduvek bio negativan. Dali su saglasnost 1915 godine, koja, uzgred, nije bila formalizovan dogovor i sastojao se od razmene memoranduma i verbalnih nota i može da se tretira kao čisto taktička smicalica zapadnih sila — Velike Britanije i Francuske, u momentu kada je izgledao da će se rat prolongirati previše i kada je bila neophodna velika pomoć Rusije. Poznato je da, kada se rat završio porazom carske Nemačke, na versajsku Konferenciju Rusija u bilo kom vidu (ni boljševička, ni stara) nije pozvana. Niko nije želeo da plati stare račune.

Austrijski istraživač Elizabet Hereš u knjizi «Kupljena Revolucija» dokazuje dokumentima da niko nije želeo da ispuni ta obećanja, jer je od 1916 godine Britanija zajedno sa Nemačkom, iako su bile neprijatelji u ratu, finansirala boljševike.
 
Misliti da se u ovom dobu «univerzalnih vrednosti», «demokratije» i «ljudskih prava» može dobiti podrška najvažnijoj geopolitičkoj poziciji Rusije, koja uključuje slobodu moreuza i prolaz ka okeanu, bila bi iluzija.
 
P.S. Vreme je za presabiranje.