Mađarska, Rumunija, Bugarska – kočenje finansija EU

Jedva su se smirile nesuglasice sa Slovačkom u vezi toga što nije htela da plati svoj deo antikriznom fondu, a na pomolu su novi problemi sa Mađarskom. Budimpešta se pokazuje gore od Bratislave. Mađari odbijaju da nastave kurs smanjenja državnih rashoda kako bi se smanjio budžetski deficit. Zemlja koja je sva u dugovima usudila se da se protivi MMF i Evrokomisiji, koji nastoje da se i dalje stežu kaiševi za šta je kažnjena time što nije dobila obećanu kreditnu tranšu.

Ponašanje desnokonzervativne vlade Budimpešte koja je nedavno došla na vlast u Briselu ocenjuju kao nezahvalnost. U aprilu je zemlja koja ne spada u evrozonu dobila od EU kredit na više milijardi kako bi se spasila od bankrotstva. Iako, kako se smatralo, taj novac bio je potrebniji Grčkoj, koja je član evrozone. Zatim su u Budimpešti objavili da je nemoguće sprečiti krizu kao u Grčkoj, što je izazvalo paniku na evropskim tržištima. Kasnije je ta izjava malo izmenjena i vlada je rekla da očekuje nove pozajmice za period 2011-2012. godinu.

Program reformi Mađarska je razradila sama, ne savetujući se sa MMF i Evrokomisijom, a kreditorima se nikako ne dopadaju novine kao uvođenje poreza na banke i osiguravajuće kompanije, zabrana dobijanja kredita u stranoj valuti.

Zaustavivši pregovore sa Mađarskom, Evrokomisija se usredsredila na Rumuniju i Bugarsku. I ima zašto. Pre više od tri godine, kada su zemlje jedva primljene u EU, od njih je traženo da se podignu na evropske standarde ali korupcija u ovim zemljama nije pobeđena. Brisel u tome vidi nedostatak političke volje, neželju da se bilo šta menja od strane izvršnih vlasti.

Ostaje utisak da kriza u Evropi nastavlja da hara, uništava jedinstvo unutar EU, uključujući evrozonu. Pitanje, u kojoj meri? Govori profesor Jakov Mirkin, direktor Instituta finansijskih tržišta i primenjene ekonomije Finansijske akademije pri vladi RF:

Evrozona je raznolika. Iako su Slovačka, Slovenija, Češka nedavno postale po međunarodnoj klasifikaciji razvijene zemlje, ipak po mnogi parametrima to su privrede u razvoju. Odnosno, to je periferija evrozone. Postoji i druga periferija: jug sa zemljama u razvoju, koje su pristale na određene dužnosti da bi bile povezane sa evrom, a to je teret. Prognoza, - kaže ekspert, - razmere konflikta nisu takve da bi evrozona radila protiv sebe.

Mađarska, Rumunija, Bugarska - nisu jedini problem u EU. Na njih se obraća pažnja jer je jedna htela da izađe na megdan sa MMF i Evrokomisijom. Dve druge nisu uspele da zaštite svoje budžete od pljački. Finansijske sankcije, kao 2008 godine, Brisel ne planira. Jer, izgleda, nisu efikasne. Preduzeće nešto drugo.