Avganistan: kako naći izlaz?

Ovih dana u Kabulu predstavnici više od 70 država i međunarodnih organizacija su potvrdili svoju nameru da po etapama predaju avganistanskim vlastima odgovornost za to što se dešava u zemlji. Na tu temu komentator Glasa Rusije Boris Tumanov.

U okviru konferencije predsednik Hamid Karzaj je izrazio ubeđenost da će, počev od 2014 godine, Avganistan moći da snosi punu odgovornost u oblasti bezbednosti i razvoja nacionalnih projekata. Pri tome on je rekao da želi da se napravi kalendarski plan odlaska stranih vojski iz Avganistana, što traži i pokret Taliban, kao uslov za početak pregovora sa avganistanskom vladom. Pre samog početka konferencije u Kabulu taj uslov talibana je i bio potvrđen raketnim gađanjem aerodroma glavnog grada Avganistana. Istovremeno, prema rečima generalnog sekretara NATO- a Andersa Fog Rasmusena, međunarodne snage će ostati u Avganistanu i posle prelaznog perioda, o kojem govori Karzaj.

Mnogi počinju da zaboravljaju na glavni cilj NATO u Avganistanu, koji je u početku formulisan kao borba protiv narkotika. Ako se rukovodimo tim kriterijumima, akcija SAD i saveznika tapka u mestu. Drugim rečima, to je kao i ranije ćorsokak, ili neki začarani krug.  

Prisutnost oružanih snaga NATO u Avganistanu u toku skoro deset godina praktično nije smanjilo proizvodnju narkotika. Dilema pred kojom se nalaze snage NATO-a kao da je nerešiva. Potpuno uništavanje opijumskih polja dovelo bi do gladi stotine hiljada avganistanskih ratara, koji bi reagovali tako što bi stupili u redove talibana. Sa druge strane dati im mogućnost da seju nešto drugo je nerealno sve dok se ne pobede  talibani ili ne postigne nekakav kompromis.

Upravo ta realnost pravi da rezultat misije NATO u Avganistanu bude neopredeljen. U tom kontekstu kabulska konferencija nam daje nadu da na aktivnije učešće u regulisanju avganistanskog problema, od čijeg uspeha svi imaju korist.

Slušali ste komentar Borisa Tumanova.