Haški sud „izuzetno ponosan“ na svoj rad

Ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji je poznatiji kao Haški tribunal, biće održana 21. decembra, a 10 dana kasnije će i zvanično biti zatvoren i prestaće da postoji, rečeno je Tanjugu u Tribunalu.

Iz Haga napominju da će do kraja novembra biti okončani svi prvostepeni i drugostepeni postupci koji se tiču ratnih zločina, budući da će prvostepena presuda Ratku Mladiću biti objavljena 22. novembra, a poslednja žalbena presuda u slučaju „Prlić“ 29. novembra.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS), koji je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osnovao kako bi preuzeo sve preostale funkcije Tribunala, već je preuzeo nadležnost nad žalbenim postupcima protiv Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja, kao i u ponovljenom suđenju Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.

Ukoliko bude uložena žalba na prvostepenu presudu Ratku Mladiću, koja će biti izrečena 22. novembra, taj postupak će automatski preći u nadležnost Mehanizma, naveli su u Tribunalu.

Pre zvanične ceremonije zatvaranja, Tribunal će, kako kažu u tom sudu, održati prigodni skup 4. decembra 2017. godine u Njujorku, dok je poslednji akademski simpozijum planiran za 18. decembar u Hagu.

U Hagu podsećaju da je, u okviru priprema za zatvaranje, Tribunal u prethodne dve godine organizovao niz skupova o praksi svoga rada, „kako bi drugima omogućio da njegova dostignuća koriste kao osnovu za dalji rad“.

Tokom više od 24 godine rada Tribunal, osnovan 25. maja 1993. godine Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije, procesuirao je 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi, uglavnom najvišeg političkog i vojnog vrha u Srbiji i Republici Srbskoj.

I pored zamerki na selektivnu pravde koju je delio svih ovih godina osuđujući uglavnom Srbe, Haški tribunal kaže da je ponosan na svoj rad.

„Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju je izuzetno ponosan na to što je presudio ili na drugi način priveo pravdi svako od 161 lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije tokom sukoba devedesetih godina 20. veka“, navode u tom sudu.

Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i Republike Srpske, pred tim sudom su izrečene kazne koje kada se saberu iznose oko 1.200 godina zatvora.