„Monsanto“ mora da plati 290 miliona dolara odštete jer nije obavestio o opasnosti herbicida

13.08.2018. god.

Sud u San Francisku presudio je da „Monsanto“ mora platiti gotovo 290 miliona dolara odštete, jer nije Dvejna Džonsona, obolelog od karcinoma, obavestio o opasnosti svojeg herbicida Raundapa, i tako je američki baštovan pobedio agrohemijsku kompaniju u istorijskom suđenju.

Porotnici su odlučili da je „Monsanto“ delovao „zlonamerno“, te da je njegov herbicid „Raundap“, kao i njegova profesionalna verzija Rendžer pro, „znatno“ doprineo bolesti tužitelja Dvejna Džonsona.

Agrohemijski div smesta je najavio nameru da uloži žalbu na tu odluku.

„Primio sam puno podrške od početka te afere, molitvi i energije od ljudi koje čak ni ne poznajem. Drago mi je da mogu pomoći oko problema koji je puno veći od mene. Nadam se da će ta odluka skrenuti nužnu pažnju na problem“, reagovao je Džonson na konferenciji za tisak.

Džonson (46) je tražio više od 400 miliona dolara, ocenjujući da su proizvodi „Monsanta“ doveli do njegovog karcinoma, te da je multinacionalna kompanija svesno prikrivala njihovu opasnost.

„Monsanto“ je osuđen na 250 miliona dolara odštete, uz 39,2 miliona dolara kompenzacijskih kamata.

„Porota nije u pravu“, izjavio je novinarima potpredsednik „Monsanta“ Skot Partridž pred sudom, prenosi „Hina“.

„Izražavamo žaljenje Džonsonu i njegovoj porodici. Današnja odluka ne menja činjenicu da 800 naučnih studija i zaključci američke Agencije za zaštitu okoline, nacionalni instituti za zdravstvo i druge regulativne instance u svetu smatraju da glifosat ne uzrokuje rak i nije uzrokovao rak Dvejna Džonsona“, tvrdi kompanija.

Džonson je radio kao baštovan i domar u jednoj američkoj školi i prilikom održavanja okoline, često je koristio Raundap, herbicid koji sadrži glifosat.

Izvor
foto: © RIA Novosti / Kave Rostamhani/ vostok.rs

Povezane teme
SAD
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...