RT: Vrhunac oskudice: Vitalni resursi za čiji nestanak čovečanstvo nije spremno

07.07.2019. god.

Prema nekim procenama, čovečanstvo trenutno koristi resurse za 50 posto brže nego što se mogu obnoviti, ali o nekoliko velikih udara na resurse se malo govori, a koji bi mogli promeniti način na koji živimo nepovratno.

Pritisak na resurse nafte i metala odavno je poznat, ali predstojeće manje poznato pitanje snabdevanja drugim ključnim materijalima koji su u velikoj meri nezapaženi izvan industrije vađenja, moglo bi dovesti do naglog rasta cena, velikih nazadovanja u tehnologiji i čak globalnog sukoba narednih decenija.

Pogled na neke u bliskoj budućnosti „skrivene“ udare na snabdevanje resursima.

Helijum

Dok je element helijuma neverovatno obilan u kosmosu (drugi pored vodonika), na Zemlji ga nema toliko, tako da ne možemo samo povećati proizvodnju kada ljudi shvate da je skoro potrošen.

Takođe ne postoje uporedivi supstituti za helijum, element koji omogućava čovečanstvu da održava temperature blizu apsolutne nule (-273,15 C, -459,67 F) i koji je neophodan za naučna, industrijska i medicinska istraživanja.

MRI skeniranje, istraživanje superkonduktora, silikonske pločice za potrošačku elektroniku, optička vlakna, vođene rakete, pa čak i Veliki hadronski kolajder trebaju helijum. Ukratko, potreban nam je helijum, kao i nekoliko koraka..., ako je ijedan preduzet, za sprečavanje globalnog nedostatka helijuma.

Helijum se formira raspadanjem radioaktivnih materijala kao što je uranijum i torijum i često se može naći u ležištima prirodnog gasa, ali odvajanje od prirodnog gasa je u mnogim slučajevima veoma skupo. Kao rezultat toga, cena helijuma je porasla za 250 posto u posljednjih nekoliko godina.

Toliko je važan da se nalazi na listi unutrašnjih poslova SAD-a kao kritični element za nacionalnu bezbednost.

Pesak

Pesak je primarna komponenta u betonu, asfaltu i staklu, kao i drugim građevinskim materijalima, a istovremeno je sastavni deo silicijuma koji se koristi u elektronskoj industriji. Zahvaljujući revoluciji u frakiranju, industrija nafte i gasa takođe je povećala potražnju za peskom.

To je drugi najčešće korišćeni resurs na planeti iza vode.

UN procenjuje da će dve trećine svetske populacije živeti u gradovima do 2050. godine, što će zahtevati ogroman porast u građevinskim i infrastrukturnim projektima, od kojih će svi zahtevati ogromne količine peska.

Povrh toga, porast nivoa mora u svetu će zahtevati još više peska, jer su betonske barijere najkorisnije u sprečavanju poplavljivanja obale. Kada se pesak izvlači iz rečnih korita i obala, to dodatno pogoršava poplave, što dovodi do začaranog kruga.

Važno je napomenuti da se specifična vrsta peska koristi u građevinskoj industriji, pesak koji sadrži raznovrsnu, nepravilnu mešavinu zrna, za razliku od sitnijeg, krupnijeg i jednostrukog zrna peska koji se nalazi u svetskim pustinjama kao što je Sahara.

Fosfor

File photo: © Pixabay / freejpg

Fosfatna stena, koja se nalazi u samo nekolicini zemalja, uključujući SAD, Kinu i Maroko, je element koji je od vitalnog značaja za đubrivo i sastavni deo za buduće osiguravanje hrane za čovečanstvo. I polako odlazi.

Samo Maroko kontroliše tri četvrtine preostalih fosfatnih rezervi na svetu, a očekuje se da će se zalihe isrpceti između 2035. i 2075. godine na osnovu procena trenutnog korištenja i projektovanog nivoa potrošnje.

Trenutno ne postoji poznata zamena za fosfor u proizvodnji hrane. Ne može se proizvesti ili sintetizovati u laboratoriji. Nagli skok cena fosfata od 800 posto u 2008. godini doveo je do nemira i samoubistava poljoprivrednika u zemljama širom sveta.

Međutim, donekle dobre vesti su da se fosfor može ponovo iskoristiti nakon upotrebe i da se može recirkulirati više puta (u razumnom roku) kada se primene efikasne tehnike za uklanjanje iz ljudskog i životinjskog otpada i ostataka hrane i useva.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: Illustration © Pixabay / mitsuecligsx / RT/ vostok.rs

Povezane teme
čovečanstvo
resursi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...