RT: „Multi-polarnost protiv evropskih integracija“: u EU govore o ruskoj “taktici destabilizacije” na zapadnom Balkanu

08.07.2019. god.

U Institutu za bezbednosne studije Evropske unije zabrinuti su zbog „uticaja“ Rusije na Zapadni Balkan. Izveštaj, koji je RT imao na uvid, posvećen je “ruskoj taktici destabilizacije” u ovom regionu. Prema tome, evropski analitičari tvrde da Moskva navodno pokušava da uspostavi multipolarnost kako bi sprečila evropsku integraciju balkanskih država. Ruski eksperti smatraju da EU pokušava da okrivi Rusiju za vlastite neuspehe na Balkanu. Srbija, kao ozbiljan partner Rusije, ostaje glavni predmet zapadnih interesa na Balkanu Oni su uvek zauzimali poziciju ozbiljnog pritiska na Srbiju, da je nateraju da pravi ustupk

Institut EU za bezbednosne studije (EUISS) objavio je izveštaj o ruskoj “strategiji” na zapadnom Balkanu. Autori insistiraju da je Moskva "postigla značajan uspeh u stvaranju prepreka za integraciju balkanskih država u EU i NATO".

EUISS navodi da Ruska Federacija navodno nastoji da ostvari glavni cilj - odustajanje tih zemalja od ulaska u "ujedinjenu Evropu".

„Osnovni cilj Rusije na Zapadnom Balkanu jeste da uvede multipolarnost, shvaćenu kao međunarodni poredak, koja odbacuje evropsku integraciju kao organizacionu ideju regionalnog poretka i uspostavlja „direktorat“ velikih država, koji će se baviti pitanjima konkurencije i saradnje u regionu“, navodi se u izveštaju.

Međutim, Moskva je više puta saopštila da poštuje izbor balkanskih država. Ruski predsednik Vladimir Putin posebno je naglasio da pristupanje Srbije Evropskoj uniji ni na koji način neće uticati na saradnju dve zemlje.

„Poštujemo kurs pristupanja EU, koji je izabralo srbsko rukovodstvo. Za razliku od zapadnih partnera, mi ne pokušavamo da stavimo Beograd pred veštački izbor - ili ste sa Rusijom ili sa Evropskom unijom", rekao je ruski lider.

Šef Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i član Senata Republike Srpske Jelena Guskova istakla je da je odnos Ruske Federacije prema balkanskim zemljama uvek zasnovan isključivo na istorijskoj i kulturnoj blizini.

Rusija prvenstveno koristi kulturne, naučne veze i oslanja se na onu istorijsku zajednicu koja je oduvek postojala između našeg i srbskog naroda, između našeg i makedonskog naroda, pre svega između pravoslavnih naroda. Čak i najmanji napor sa stanovišta veza u nauci, kulturi, obrazovanju izaziva veliku uznemirenost među zapadnim zemljama i, izgleda, razmišljanja o njihovoj budućoj strategiji”, objasnila Guskova u intervjuu za RT.

Ljuljanje balkanskog čamca

Izveštaj EUISS-a takođe se odnosi na ciljeve ruske regionalne politike na Balkanu.

Konkretno, tvrdi se da je "ruska taktika destabilizacije" na Balkanu odgovor na politiku koju Evropska unija vodi u odnosu na zemlje uključene u program Istočnog partnerstva (Azerbejdžan, Jermenija, Belorusija, Gruzija, Moldavija i Ukrajina), a koja, prema Moskvi, destabilizuje situaciju u tim zemljama. Pored toga, prema evropskim analitičarima, ovo je pokušaj da se skrene pažnja Brisela od razvoja odnosa s tim državama.

Pored toga, zadatak Ruske Federacije je da smanji efikasnost Evropske unije na zapadnom Balkanu, naglašava se u izveštaju.

„U tom smislu, veoma su karakteristične subverzivne akcije (kao što je podsticanje protesta) i diplomatski napori (poput pokušaja da se ospori legitimnost sporazuma), koje je Rusija preduzimala kako bi minirala rešavanje pitanja između Grčke i Severne Makedonije u vezi sa imenom države, ili njena podrška krajnje spornom referendumu u Republici Srbskoj u vezi sa proslavom Dana republike“, navodi se u dokumentu.

Vredi napomenuti da u izveštaju nisu navedeni nikakvi dokazi o takvim tvrdnjama. U međuvremenu, Moskva je u više navrata izražavala svoje stavove o optužbama za uplitanje u poslove drugih država na njenu adresu.

Tako je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, na marginama 73. zasedanja Generalne skupštine UN-a rekao da, kada bi ruska strana dozvolila sebi 10 odsto izjava zapadnih lidera o potrebi evroatlantske integracije Zapadnog Balkana, bila bi "prikovana za stub srama".

„Visoki predstavnik EU Federika Mogerini početkom ovog meseca izjavila je da je Balkan teritorija EU, a gde su oni - ne bi trebalo da bude mesta za druge. Verovatno treba da obavimo vaspitno-obrazovni rad sa svojim kolegama, kako bi se malo pristojnije ponašali“, istakao je Lavrov.

Objavljujući takve izveštaje, Zapad ponovo pokušava da pogorša odnose sa Rusijom, rekao je Igor Šatrov, zamenik direktora Nacionalnog instituta za razvoj moderne ideologije.

"Nakon što su doživeli neuspeh na teritorijama blizu Rusije, zapadni političari i oni koji stoje iza njih, koji su zainteresovani za pogoršanje odnosa sa Moskvom, počinju da ljuljaju balkanski čamac", rekao je politikolog u intervjuu za RT.

Po njegovom mišljenju, Srbija, kao ozbiljan partner Rusije, ostaje glavni predmet zapadnih interesa na Balkanu.

„Podstičući antirusku histeriju u regionu Balkana, cilj je da se na neki način približi Srbiji i da se obrati pažnja na činjenicu da pored zemalja koje stoje u redu pred Briselom i Vašingtonom, postoji i Beograd, koji vodi svoju nezavisnu politiku. A u nezavisnoj politici Beograda vide ruku Moskve. Sve ovo je indirektno povezano sa interesovanjem za uključivanje Srbije, Beograda u evropske institucije, Evropsku uniju i NATO”, naglasio je stručnjak.

Ranije su analitičari Službe za istraživanje Evropskog parlamenta objavili rizik od pojave "autoritarizma" u Srbiji, što bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo ugroziti ulazak zemlje u EU.

Krivite sopstvene neuspehe

Institut za bezbednosne studije takođe primjećuje da će u narednih nekoliko godina regionalna strategija EU zahtevati ne samo suprotstavljanje "neprijateljskim akcijama Rusije", već i energičnije pokušaje da se ohrabre i podrže duboke reforme.

Prema ekspertima EUISS-a, Evropska unija može ponuditi profitabilan scenario za razvoj balkanskog regiona.

"Za razliku od Rusije, EU može ponuditi atraktivan model i imati finansijsku snagu neophodnu za uspeh, ali da bi se koristile ovim prednostima, još uvek je potrebna snažna politička predanost", navodi se u dokumentu.

Međutim, prema rečima šefa Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i člana Senata Republike Srpske Jelene Guskove, Evropska unija još uvek ne može ponuditi scenario koji odgovara balkanskom regionu.

„Evropska unija ima finansijske mogućnosti, ali još nema pristojni scenaro. Dobro su ih podržavali Hrvati, Slovenci, Albanci, ali se njihov program za Srbiju ne može nazvati atraktivnim. Oni su uvek zauzimali poziciju ozbiljnog pritiska na Srbiju, da je nateraju da pravi ustupke. A ceo sistem je u velikoj meri potkopao poverenje u Evropu”, ističe Guskova.

Prema njenim rečima, Evropska unija pokušava da krivi Rusiju za sopstvene neuspehe u regionu Balkana.

„EU pogrešno shvata svoju glavnu strategiju u proceni događaja koji su se desili na Balkanu. A Rusiju je teško okriviti. To je pre svega krivica same politike Evropske unije“, zaključila je Guskova.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © Global Look Press / Reuters / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...