Balbek: Krimljane nije zanimao put ka EU, ka NATO-u i drugim „slatkim“ mestima

07.08.2019. god.

Ruski parlamentarci komentarisali su izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o povratku Krima u sastav Rusije.

Ranije je šef Severnoatlantske alijanse rekao da se ulazak poluostrva u Rusiju desio zbog povećane konkurencije "velikih sila".

Prema rečima poslanika Državne dume Ruslana Balbeka sa Krima, krimski referendum je rezultat želje naroda da se vrati u svoju domovinu, umesto da učestvuje u tuđim „konkurentskim igrama“.

"Bez obzira koliko god se SAD interesovale na međunarodnoj areni, one neće uspeti da ubede stanovništvo poluostrva da je njihova želja da se vrate u Rusiju bila neiskrena. Krimljani se nisu indentifikovali s Ukrajinom nakon puča, nije ih zanimao put ka Evropi, ka NATO-u i drugim "slatkim" mestima. Želeli su da se vrate kući, a 2014. godine im se pružila prilika", prenosi RT.

Kao što je Balbek napomenuo, održavanje krimskog referenduma 2014. godine postalo je tačka oslonca ruske politike za zaštitu stanovništva koje je iskreno izrazilo želju da postane deo Rusije.

"Stanovništvo Krima glasalo je za povratak u svoju domovinu da ne bi postalo pijun u strateškim igrama drugih. Postojali su antiruski interesi, a Krimljani su trebali da postanu ritualna žrtva pristupanja NATO-u“, rekao je Balbek za RIA Novosti.

„Krim je postao deo Rusije kao posledica državnog udara koji je organizovan uz podršku država-članica NATO-a. To je bio signal krimskom narodu da je vreme da aktivno krene kući, u svoju istorijsku otadžbinu, u Rusiju. Politika NATO-a koja je usmerena protiv Rusije poslužila je kao neka vrsta pomoći, ubrzavši povratak Krima kući“, dodao je Balbek.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

Izvor
foto: © RIA Novosti / Alekseй Malьgavko/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Ukrajina
NATO
odnosi

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...