Nemačka kao ambasador Evrope u Rusiji?

U Moskvi se odvija dvodnevna poseta šefa nemačkog ministarstva inostranih poslova Gida Vestervelea. Bukvalno dve nedelje pre toga Rusiju je napustio federalni predsednik Nemačke Kristian Vulf. U dve posete, osim toga što obe služe ciljevima daljeg razvoja bilateralnih odnosa, postoji još jedan aspekt, ništa manje važan – evropski.
 

Što se tiče stanja i perspektiva rusko-nemačkog partnerstva, teško da treba još jednom navoditi cifre bilateralne robne razmene, investicija koje potvrđuju njegov strateški karakter. Ali pri svemu tome čini mi se da je ništa manje važna i druga strana partnerstva. Ona je vezana sa tim što Nemačka predstavlja na svetskoj sceni i interese ujedinjene Evrope, kao i međunarodne organizacije koje deluju na kontinentu.
 

Zato su na dnevi red pregovora u Moskvi Gida Vestervelea bila uključena, kako je istaklo rusko MIP, pitanja prioritetna za strane. Među njima je obnova arhitekture bezbendosti na evroatlantskom prostoru, regulisanje i preventiva regionalnih konflikata, borba protiv međunarodnog terorizma, PRO, nedopuštanje rasprostiranja nuklearnog naoružanja i druga. Usaglašavanje prilaza rešavanju ovih problema vezano je za predstojeće multilateralne sastanke uz učešće predsednika Rusije i kancelara Nemačke. To je u prvom redu zasedanje Grupe 20, zakazano za novembar u Seulu, samit Saveta Rusija-NATO u Lisabonu, kao i decembarski forum OEBS-a u Astani.
 

U evropskom aspektu posete Vestervelea ekaperti – i ruski i evropski, ističu pojavu nove tendencije. Aleksandar Konovalov, profesor, predednik nezavisnog Instituta za strateške ocene smatra:
 

Evropa je prvi put za poslednje vreme odjednom osetila oštru potrebu za Rusijom. Kako mi se čini, formirana je tendencija koja bi mogla da se izrazi otprilike ovako: želja da se postane samostalni centar moći, koji ne zavisi 101% od SAD. To nije odustajanje od savezništva. To je svhatanje da ponekad praćenje američkih koraka dovodi evropljane u vrlo nezgodan položaj i ne odgovara njihovim interesima. Ali kako bi se distanciralo od Amerike, treba se približiti Rusiji. O biću zajedničkih problema bezbednosti dovodi danas Evropu do zaključka da je vreme kada je trebalo dizati nos u odnosima sa Rusijom prošlo. Evropa počinje da shvata da joj je potreban stabilan i pouzdan saveznik. Takav kao Rusija – velik, jak, uticajan, koji ima izlaz na druge regione sveta.
 

Ne tako davno francuski Le Figaro prekorio je EU za to što je utonuvši u unutrašnje probleme izgubio iz vida tok savremene istorije. Između ostalog, u svojoj kratkovidosti, po izrazu lista, EU je prenegregao ulogu susedne Rusije. Očigledno, pre drugih to je osetila Nemačka. U toku septembarske posete Letoniji federalni kancelar Angela Merkel posebno je podvukla važnost dobrosusedskih odnosa sa Moskvom. Kako je primetilo letonski Rilsoa, dolazak Merkel označio je vrlo važnu političku tendenciju. Tačnije: Evropa je uzela stabilan krus na zbližavanje sa Rusijom i trudi se da okrene zemlje novalije licem preba sebi. Karakter aktualne posete šefa nemačke diplomatije Moskvi dozvoljava da se nadamo da data tendencija nema privremeni i slučajni karakter.