STO – „devizni ratovi“ predstavljaju glavnu pretnju po globalnu ekonomiju

Svetska trgovačka organizacija zvoni na uzbunu: „devizni ratovi“ predstavljaju najveću opasnost za globalnu ekonomiju. O tome se govori u specijalnom referatu, koji je objavljen u četvrtak, a upriličen je povodom samita G20, koji se otvara u Seulu za nedelju dana.

STO ističe da se zemlje G20 u celini uspešno protive mišljenju da pribegavaju protekcionizmu u trgovini. Međutim, nezaposlenost, postojanje makroekonomskih disbalansa i napetost na deviznim tržištima provociraju vlade na ovo. Pritom, glavnu pretnju za oživljavanje ekonomije predstavljaju „mračni oblaci“ na svetskom finansijskom tržištu, smatraju stručnjaci STO.

„Kiša“  iz ovih oblaka može biti prejaka i zapljusnuti zemlje s prelaznom ekonomijom i ekonomijom u razvoju. To je priznao i glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Olivije Blanšar. Tako je on prokomentarisao „finansijski pljusak“, koji je započeo nakon štoje Centralna Banka SAD u sredu ponovo pustila u pogon štampariju.  To će povećati novčanu masu s neozbezbeđenim aktivima za 600 milijardi dolara. Ovo će izazvati prekomeran i prebrz dotok novca u zemlje u razvoju. Zato će njihove valute poskupeti. U ovim uslovima neminovne su ponovne barijere za investicije sa špekulacijama i dopunske mere za slabljenje valuta. Krug se zatvara, počinje novi zamajac „deviznih ratova“.

Reakcija je već usledila. Mnoge zemlje s tržištima koja se formiraju – od Brazila do Južne Koreje, zapretile su da će preduzeti nove mere za sprečavanje dotoka dolara. On gura na gore njihove devizne kurseve i hrani bojazan da mogu biti naduvani različiti mehuri, uključujući i mehure cene.

Tako borba između SAD i Kine za manipulaciju deviznim kursevima sve više izlazi van granica sukoba interesa dveju zemalja. Na samitu u Seulu Brazil ima nameru da iznese predlog za stvaranje specijalnog indeksa valutnih manipulacija. Ovaj indikator će omogućiti da se otkriju zlonamernici – zemlje, koje veštački snižavaju kursne liste radi povećanja konkurentnosti svojih ekonomije. Uzgred rečeno, danas je upravo brazilski real svetski lider po brzini rasta kursa u odnosu na dolar.

Što se tiče rata između juana i dolara, nije isključeno, da može da se radi o prekrajanju segmenata na svetskom deviznom tržištu, smatra zamenik direktora Instituta Dalekog Istoka Sergej Luzjanjin.

Konkurencija juana i dolara postoji de-fakto. Problem je ko će pobediti. Kinesko rukovodstvo bi želelo da strateški, u etapama, direktno ili indirektno, izvrši dedolarizaciju svetske finansijske strukture, da učini da juan postane ili svetska, ili regionalna valuta. Danas se postavlja zadatak realizovanja projekta: juan – regionalna valuta.

Odricanje od dolara i prelazak na regionalne ili nacionalne valute u međusobnim plaćanjima, izgleda da mnogi već razmatraju kao put za ozdravljenje finansijske sfere. Recimo, bez bilo kakvog političkog pritiska rubalj je u prostoru ZND već de-fakto stekao status regionalne obračunske jedinice. Zajedničko tržište juga Latinske Amerike (MERKOSUR) čisti prostor od dolara u korist nacionalnih valuta. Brazil, Rusija, Indija i Kina – članovi neformalnog kluba BRIK, takođe su dolučili da obavljaju trgovinu i investicionu saradnju u nacionalnim valutama. Zar to nije odgovor mirotvoraca na razbuktale „devizne ratove“? Samit G20 u Selu treba da da odgovor i na ovo pitanje.