„Gasprom“ smatra pogrešnim govoriti o kašnjenju puštanja u rad kompresorske stanice u Srbiji

27.11.2020. god.

Zvanični predstavnik kompanije rekao je da puštanje u rad kompresorske stanice u Srbiji nije planirano 2020. godine, te da je netačno govoriti o kašnjenju njenog pokretanja.

Puštanje u rad kompresorske stanice u Srbiji, planirano kao deo razvoja sistema za transport gasa u zemlji, nije planirano 2020. godine, pa je netačno govoriti o odlaganju njenog pokretanja, rekao je novinarima zvanični predstavnik "Gasproma" Sergej Kuprijanov, prenosi TASS.

„Skrećem vam pažnju na činjenicu da, prema planovima srpske strane, puštanje u rad kompresorske stanice u Srbiji nije planirano 2020. godine, stoga je pogrešno govoriti o kašnjenju njenog pokretanja“, rekao je on.

Prethodno je list "Komersant", pozivajući se na izvore, izvestio o zastoju u izgradnji kompresorske stanice u Srbiji. Publikacija je zabeležila da će s tim u vezi, do proleća 2021. godine, biti pomeren rok za završetak izgradnje kraka gasovoda "Turski tok", kroz koji će gas ići dalje u Mađarsku i centralnu Evropu.

Kuprijanov je primetio da je izgradnja deonica gasovoda na teritoriji evropskih zemalja u nadležnosti operatora za prenos gasa u odgovarajućim zemljama Evropske unije (EU). Sam "Turski tok" je gasovod koji prolazi dnom Crnog mora i povezuje prenosne sisteme gasa Rusije i Turske.

"Nacionalni sistemi za transport gasa zemalja EU počinju od granice Turske sa Bugarskom. U skladu sa evropskim energetskim zakonodavstvom, razvoj sistema za transport gasa u EU u isključivoj je nadležnosti operatora transporta gasa i regulatora odgovarajućih zemalja", rekao je on.

Propusni kapacitet srpske deonice gasovoda, dužine oko 403 km, iznosi 13,9 milijardi kubnih metara godišnje. Projekat uključuje četiri merne jedinice i kompresorsku stanicu.

Izvor
Tanjug
foto: © TASS / Pavel Bušuev/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

DATA CENTRI ZA VEšTAčKU INTELIGENCIJU SE SELE U ORBITU ZEMLJE

Dok svetske tehnološke kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj veštačke inteligencije, sve veća potrošnja električne energije i problemi sa hlađenjem navode industriju da razmatr...

VEšTAčKA INTELIGENCIJA ZAHTEVA POTPUNO NOVE ELEKTRANE - MOžDA čAK I NUKLEARNE

Veštačka inteligencija postaje jedan od najvećih novih potrošača električne energije u svetu, dok rastuća potreba za obradom ogromnih količina podataka tera tehnološke kompanije da grade sve veće i energetski...

Ruski pandan \"Starlinku\": Lansirano 16 satelita, korak ka stvaranju komunikacionog servisa u orbiti

Rok za početak pružanja komercijalne širokopojasne satelitske usluge prenosa podataka zasnovane na konstelaciji u niskoj orbiti je 2027. godina...

OD GODINA DO SAMO NEKOLIKO MESECI ZA NOVE LEKOVE

Razvoj veštačke inteligencije korenito je promenio pristup farmakologije i razvoju novih lekova, skraćujući tako istraživanja koja su trajala godinama na samo nekoliko meseci. To se naročtio odnosi na različite...